Zdravstvo

Vesti :: 2013. u zdravstvu: Šta je dobro?

ministarka zdravljaSlavica Đukić Dejanović izjavila je da je i pored problema u zdravstvu Srbije najponosnija na to što je odblokirana rekonstrukcija četiri kliničkih centra

Uz napomenu da su svih 128.000 zaposlenih u zdravstu njeni saradnici i da građani imaju ogroman tim kada je zdravlje u pitanju, Đukić Dejanović u intervjuu Tanjugu je kazala da je tokom mandata u Nemanjinoj najviše radila na tome da se odblokira rekonstrukcija četiri najveća klinička centara u Srbiji, koja su na to čekala punih pet godina.

Poboljšano je i snabdevanje pacijenata lekovima, tako što je izjednačena pozicija privatnih apoteka i onih u mreži zdravstvenih ustanova, jer je Fond poceo da sklapa ugovore i sa jednim i sa drugim pod istim uslovima, dodala je ministarka i navela da je podignut i nivo zdravstvene zaštite u domovima zdravlja i institucijama za javno zdravlje koje su bile "poprilično uspavane".

Time, međutim, nije još u potpunosti zadovoljna, naglasila je i na tome se mora raditi. "Rano otkrivanje bolesti i prevencija razboljevanja, dakle podizanje zdravstvene kulture, jesu realni koraci koje smo učnili, a jedan od prioriteta kojim smo se bavili je i borba protiv korupcije, jer je perceprija građana da u zdravstvu ima korupcije.Identifikovali smo mesta gde je ta kroupcija i napravili sistemske izmene", istakla je Đukić Dejanović.

Prema nekim ocenama, ukazala je ministarka, navjeća korupcija je kod snabdevanja, u situaciji kada svaki direktor ima svoj tender, pa su zato centralizovane javne nabavke koje su vrlo transparentno urađene. O tome, dodala je Đukić Dejanović, svedoči činjenica da niko od ponuđača nije imao prigovor na tender koji je već završen, a ušteda od 25 miliona evra, koja je tako ostvarena, nešto je što će biti usmereno na osetljive segmente zdravstva.

Ministarka je uverena i da će ponovo uvođenje konkursa pri zapošljavanju doprineti smanjenju korupcije. Neminovno je bilo osvrnuti se na vladine mere za ublažavanje posledica ekonomske krize, koje, pored ostalog, predviđaju i zabranu zapošljavanja u javnom sektoru u naredne dve godine. Na pitanje da li će to uticati na zapošljavanje mladih u zdravstvu, ministarka je odgovorila da je zapošljavanje neminovnost.

"Kada nemedicinski kadar bude odlazio iz zdravstvenih ustanova, ta mesta se neće popunjavati nemedicinskim kadorm, već mladim ljudima i to zdravstvenim profilima, mi ćemo i u naredne dve godine, a na taj period se odnose te zabrane novih prijema, imati podmladak u mreži zdravstvenih ustanova koje su osnovale vlada i država, ali i u privatnom sektoru, jer je to ogroman resurs na koji takođe računamo", rekla je Đukić Dejanović.

Govoreći o problemima sa kojima se suočava srpsko zdravstvo, ministarka je istakla, pre svega, nedostatak materijalnih sredstava. "Kada bi svi koji bi trebalo da odvoje doprinos za zdravstvo zaista to i učinili, imali bismo neuporedivo bolju situaciju i to je prvi problem. Drugi problem je taj što je dosta stručnog kadra među starijim lekarima koji se približavaju penziji i to moramo popraviti tako što ćemo ih zameniti mladim lekarima unutar zdravstvenih ustanova", rekla je Đukić Dejanović.

Ona je ukazala i da Srbija spada u retke zemlje koja ima 20 odsto nemedicinskog kadra u skoro svakoj ustanovi, a standard je 10 odsto.

"Naš treći veliki probelm je što nam domovi zdravlja ne ostvaruju osnovni cilj, u njima bi 70 do 80 odsto zdravstvenih usluga trebalo da bude završeno, a najviše oko 30 odsto da ide u bolnice i kliničke centre. Dakle, ta podela rada, jačanje institucija i funkcionalnosti institucija i njihovo povezivanje, takođe je jedan od problema", dodala je Đukić Dejanović.

Ministarka je, međutim, naglasila da se, s druge strane, građani leče kod lekara koji su krajnje kompetentni i stručni, a terapije koje se primenjuju nisu ni manje stručne, ni manje kvalitetne nego u razvijenenim zemljama.

Pored konkrenih problema, Đukić Dejanović je navela da je i veliki problem Srbije to što obrazovanje o zdravom stilu života , o prevenciji razboljevanja, nije dovoljno i naglasila da na tome treba da se radi.

Problem koji postoji dugo su i liste čekanja i zakazivanja, a one su, prema rečima ministarke, forma koja omogućava najvećem broju građana da dođe po zdravstvenu uslugu koja se ne može tako lako ostvariti iz mnogih razloga - nema dovoljno kadra, opreme ili je u pitanju neki dugi objektivni razlog.

Pravi uvid u liste čekanja ne postoji, jer se neki građani nalaze u više zdravstvenih ustanova na listama čekanja po istoj zdravstvenoj potrebi, rekla je ona i navela da će uvođenje elektronskog sistema rešiti i taj problem.

"Uvođenjem elektronskog sistema videćemo da je neko završio svojoj obavezu i da više ne treba da se nalazi na listi, zbog toga što građani mogu da dobiju zakazan termin za, na primer 2022. godinu, a ne znamo da li će biti živi ni članovi stručnih timova ni sami građani kojima se zakazuje", kazala je ona.

"To su apsurdi i RZZO se krajnje ozbiljno bavi tim pitanjem da 2014. imamo jasne liste i uvid za svakog na listi čekanja", rekla je Đukić Dejanović. Ono što je prioritet i Ministarstva i njen lično, dodala je, jeste da dok se nalazi na listi čekanja, pacijentu ne sme biti pogoršano zdravstveno stanje.

Kada je reč o zračnoj terapiji, poznato je da su aparati izuzetno stari, a frekventnost onih koji ih koriste ogromna. "Kada imamo tako izraubovanu opremu, jedino što ozbiljno Ministarstvo može da uradi jeste da da prioritet u nabavci opreme upravo zračnim aparatima i to smo učinili. Napravili smo plan u ovoj godini da od sredstava koje ćemo dobiti iz kredita Svetske banke, skoro polovinu, dakle oko 20 miliona dolara, upotrebimo za nabavku ovih aparata", rekla je Đukić Dejanović.

Ministarka se osvrnula i na pitanje pronalaženja strateškog partnera za Institut za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", podsetivši na ocenu vlade da ne može pojedinac, ni ministar, ni direktor ustanove, da vodi vrlo delikatne razgovore sa zainteresovanim partnerima. Koordinaciono telo koje je vlada formirala je vrlo kompetentno, dodala je Đukić Dejanović i navela da ga čine ministar privrede Saša Radulović, ministarka za životnu sredinu Zorana Mihajlović (jer kada počne proizvodnja u Torlaku biće i uticaja na životu sredinu) predstavnik Ministarstva finansija, a vodi ga ona.

"Koordinaciono telo razgovara sa svim potencijalnim zainteresovanim partnerima i prenosi vladi rezultate tih razgovora. Za sada nismo naišli na nekog ko nam je predložio uvećanje asortimana proizvoda, ponuđači su uglavnom nudili da skladištimo njihove lekove i vakcine i da ih distribuiramo u region, ali to nije naša ambicija, naša ambicija je da Torlak bude značajna prioizvodna nacionalna institucija i očigleno je da ćemo nastaviti razgovore", rekla je ministarka. Za kraj razgovora poručila je da u 2014. godini svi moraju malo više da čuvaju svoje zdravlje.

"To jedini zaista efikasan način da buzdemo srećniji, veseliji i uspešniji", zaključila je Đukić Dejanović.

Izvor: AKTER 23. 12. 2013.god.

Arhiva vesti...»

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi