Zdravstvo

Vesti :: Depresija stihijski ubica modernog doba

bolest modernog dobaPreviše crnila U bezvoljno stanje koje traje nedeljama ljudi najčešće „padaju" posle smrti bliske osobe, straha od gubitka posla, gubitka ljubavi...

Ona ne bira ni godine ni pol, ne deli ljude na siromašne i na bogate. Traje najmanje dve nedelje, dok njeno lečenje zahteva strpljivih šest meseci. Ukoliko vam neko kaže: „U depresiji sam", nemate razloga za brigu. 

Osobe koje ona zaista muči ne govore to javno. Ćute, izbegavaju društvo i povlače se u sebe, a takvih će do 2020. biti više od pola planete jer će do 2020. depresija zauzeti drugo mesto, a do 2030. postati i vodeći zdravstveni problem.

Mentalna oboljenja već vladaju svetom. Javljaju se kod više od 25 odsto ljudi tokom nekog perioda njihovog života, u svim zemljama i društvima, kod osoba svih starosti, žena i muškaraca. Smatra se da u svakom trenutku oko 10 odsto odrasle populacije ili u jednoj od četiri porodice bar jedan član pati od neke mentalne bolesti ili poremećaja. Među njima prednjače upravo depresija i anksioznost.

Opaki protivnik

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da u svetu više od 350 miliona ljudi pati od depresije, prognozirajući da će za osam godina ona biti druga bolest po redu koja prouzrokuje invaliditet, a do 2030. vodeći zdravstveni problem.

- To je globalni fenomen koji se javlja kod oba pola, ali češće kod žena. Postporođajni oblik te bolesti pogađa jednu od pet majki. Ova bolest se definiše kao uporno osećanje tuge koje traje dve nedelje i duže, a ometa rad, pohađanje škole i odnose u porodici - objašnjava dr Šekar Saksena, šef odeljenja SZO za mentalno zdravlje i zloupotrebu narkotika.

Epidemiolozi kažu da sedam odsto odraslih ljudi barem jedanput doživi depresiju u nekoj fazi svog života, kao i da je svaki osmi adolescent njena žrtva. Statistika pokazuje i da je procenat onih koji pate od depresije, a koji dođu do terapije tek nešto manji od 25 odsto. Preostalih 75 procenata su oni koji se ne leče zbog bojazni od društvene osude.

U Srbiji je depresija već među vodećim poremećajima zdravlja. Zauzima četvrto mesto, iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća. Kao oboljenje, ona je, međutim, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", konstatovana kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca, ali se pretpostavlja da je broj mnogo veći.

Klinički psiholog Branka Kordić navodi da ljudi u depresiju najčešće padaju posle smrti bliske osobe, straha od gubitka posla, gubitka ljubavi...

- Postoje ozbiljne pretnje da će svet biti preplavljen obolelim osobama od depresije odnosno da će ona postati bolest broj jedan. Faktori koji nas guraju ka tome su ekonomska situacija, borba za opstanak, usamljivanje i otuđenost, rastuće nasilje, strah od nemogućnosti lečenja - kaže ona.

Ona objašnjava da je depresija mentalno stanje koje se karakteriše dugotrajnim osećanjem potištenosti, tuge, beznađa, pesimizma, obeshrabrenja, a ono što takođe karakteriše čoveka u depresiji jeste jako loše mišljenje o sebi.

- Simptomi su vrlo različiti. Neko gubi apetit, neko puno jede i goji se. Dolazi i do remećenja sna, odnosno nesanice. Depresivan čovek smatra da je bezvredan i da ga niko ne može voleti, ceniti, poštovati, pa čak i da ne može imati lepu budućnost. Kao rezultat toga javljaju se beznađe, bespomoćnost, strah da čovek neće ni u čemu uspeti, a iz toga se kod nekih javljaju suicidne želje kako bi okončali muke. Jer depresivna osoba stalno očekuje katastrofu, da će dobiti otkaz čak i zbog male greške, da će se razboleti od najtežih bolesti. Sve te crne misli teraju je da se povuče u sebe, u svoj svet sa spuštenom zavesom iza koje postoje samo sivilo i crnilo. Ni tračak nade - objašnjava Kordićeva.

I pomoć im smeta

Pomoć, podršku, dobar savet ove osobe doživljavaju na totalno iskrivljen način.

- Ako je, na primer, žena depresivna i muž joj s namerom da pomogne kaže da će on spremiti ručak, ona će pomisliti: eto, nekad sam dobro kuvala i cenio je, a sad ni to. S druge strane, pošto je narod neinformisan, često se depresivne osobe optužuju da su lenje, što je budalaština. Bez obzira na njihovu izolaciju, odbijanje poziva za druženje, odlazak u šetnju i druge stvari, s njima morate biti strpljivi, i nikako ne prekidati kontakt s njima. Pogrešno je, pa makar i zarad nekog cilja, ljutiti se na njih - napominje Kordićeva.

Psihijatar prof. dr Paolo Sera, jedan od aktera reforme psihijatrije u Italiji, tvrdi da se sve duševne bolesti mogu uspešno lečiti.

- Tako je i sa depresijom, koja se leči šest meseci. Potrebni su vreme i strpljenje, ali ove bolesti nikako ne treba zanemarivati - kazao je Sera.

Koliko je ovim bolesnicima potrebna pomoć stručnjaka dokazuje činjenica da, u odnosu na telesne bolesti, depresija značajno više onesposobljava pacijenta. Najtragičnija posledica depresije je prerana smrt samoubistvom, a njihov broj u našoj zemlji raste iz godine u godinu. Ruku na sebe 2008. godine digle su 1.233 osobe, 2009. čak 1.380, a 2010. registrovana su 1.404 samoubistva.

Radnici na bolovanju zbog depresije
 
Svaki deseti zaposleni u sedam evropskih zemalja izostajao je s posla zbog depresije, pokazalo je istraživanje Evropskog udruženja za depresiju koje je obuhvatilo oko 7.000 osoba, a koje je sprovedeno na području Velike Britanije, Nemačke, Italije, Danske, Turske, Španije i Francuske.
Najviše obolelih od depresije ima u Britaniji, gde je ta dijagnoza postavljena čak kod 26 odsto zaposlenih, a najmanje u Italiji, gde je samo 12 odsto imalo dijagnozu depresije. Od onih koji su patili od depresije najviše ih je izostajalo s posla u Nemačkoj, Danskoj i Britaniji, i to 58 do 61 odsto, dok je najmanje izostanaka u Turskoj - 25 odsto depresivnih izostajalo bi s posla.

Izvor: PRESS 21.10.2012.god.

Arhiva vesti...»

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi