Zdravstvo

Vesti :: Drastičan rast moždanih udara

porastVaskularne bolesti kao bauk kruže Evropom. Srbija ih primeti tek kada se „sudari“ sa posledicama. Više od polovine ljudi koji će umreti danas na ovoj planeti, nastradaće od posledica ateroskleroze. -

Neprimetno ali drastično raste broj moždanih udara, kao posledica karotidne bolesti, a koronarna, aneurizmatska i periferna bolest žare i pale u „srpskom ruletu“ naprasnih i neočekivanih smrti, kaže u razgovoru za Danas vaskularni hirurg Đorđe Radak.

Statistika deluje upozoravajuće, ali ne toliko i iznenađujuće s obzirom da smo godinama među vodećima u svetu po smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja. Dr Radak ukazuje da u Srbiji „turbulentna vremena“ traju već trideset godina. Stres i njegove posledice su podloga za galopirajuću aterosklerozu. U međuvremenu je u svetu rasla svest o značaju kardiovaskularnih bolesti, dok smo se mi borili za elementarno preživljavanje. Dostupnost dijagnostike i lečenja se nije povećavala, a građani nisu navikli da idu na preventivne preglede, s obzirom na okolnosti u kojima živimo. Od čuvenog profesora svetskog renomea nećete čuti nijednu ružnu reč o kolegama ili pacijentima, iako je svestan stanja u našem zdravstvenom sistemu. Pomalo umoran zbog obimnog posla, i dalje sa velikim entuzijazmom pristupa svakoj operaciji i priča o vaskularnoj hirurgiji i njenom značaju.

Koliko se razlikuje vaskularna hirurgija danas i pre dve-tri decenije?

- Vaskularni hirurg od pre 30 godina, koji bi se nekim vremeplovom teleportovao u sadašnjicu, našao bi se u velikom čudu. Danas možemo bezbolnim ultrazvukom da gledamo krvne sudove iznutra, bez rezova i operacija. Postoje lekovi koji regulišu holesterol, trigliceride, lipide i aktivnost trombocita, čime smo u stanju da usporimo, pa i zaustavimo aterosklerozu. Skoro da ne postoji oboljenje i povreda arterije koje ne možemo da otklonimo „by pass“ operacijom. Otvorena hirurgija se kod 30 odsto pacijenata može zameniti minimalno invazivnom ugradnjom stenta. Najveći pomak je verovatno uvođenje everzione karotidne endarterektomije u lečenju karotidne bolesti, koja je znatno pojednostavila ovu proceduru, učinila je kraćom, jednostavnijom, bezbednijom, sa manjim procentom komplikacija. To je u našu kuću dovelo veliki broj pacijenata, ne samo iz Srbije nego i okruženja. Jedina smo klinika u Evropi koja uradi 1.000 karotidnih operacija godišnje. Naši interventni radiolozi ugrade godišnje oko 200 do 300 stentova karotidnih i perifernih arterija.

Novost u vaskularnoj hirurgiji je mogućnost primene endovaskularnih metoda u rešavanju aneurizmi abdominalne aorte. Danas možemo oko 40 do 50 odsto aneurizmi grudne i abdominalne aorte da rešimo implantacijom stent-grafta. To znači da ti pacijenti praktično ne moraju da se operišu, nema otvorene hirurgije, nema otvaranja abdomena ili grudnog koša. Kroz mali rez na preponi se ulazi uređajem koji omogućava da se u predelu aneurizme lansira stent-graft, koji pokrije aneurizmu iznutra i isključi je iz cirkulacije. To je metoda naročito pogodna za pacijente u starijem životnom dobu, koji imaju veći broj pridruženih oboljenja, tako da ne bi mogli ni da podnesu operaciju u opštoj anesteziji. Nakon implantacije stenta pacijent je kod kuće sutradan, a stent-graft zbog aneurizme zahteva samo dva dana boravka na Klinici.

Uslovi života

Karotidna bolest češća je nego što se obično misli?

- Angiologija i vaskularna hirurgija se intenzivno razvijaju, između ostalog, i zato što je došlo do buma neinvazivne dijagnostike. Ultrazvučna dijagnostika krvnih sudova napravila je „revoluciju“, jer se danas otkrivaju pacijenti o kojima nismo ni slutili da imaju problem sa krvnim sudovima. Nažalost, mi živimo u društvu gde je trenutno najveći problem nezaposlenost. Kako nekome objasniti da prestane da puši, ako je ostao bez posla i izložen je dugotrajnom hroničnom stresu? Pacijenti stariji od 60 godina bi trebalo jednom godišnje da urade ultrazvučni pregled, ali koliko je to realno, kad dom zdravlja ima problem dostupnosti aparata i angiologa? Ovi problemi zahtevaju puno godina razvoja da bismo došli do boljih rešenja.

Imate li u ovom trenutku dovoljno kadra, s obzirom na sve veći broj operacija?

- Ogroman broj pacijenata prođe kroz ovu kuću, a veliki broj operacija obavljamo u malom prostoru, što je trenutno najveći problem. U planu je izgradnja klinike koja bi se zvala „Dedinje 2“, koja bi duplirala postojeće kapacitete, što je neophodno, jer trenutno, nažalost, imamo liste čekanja kako za kardiohirurške, tako i za vaskularne intervencije. Kada je u pitanju kadar, na specijalizaciju nam dolazi nekoliko mladih doktora, koji su veoma vredni, ozbiljni i perspektivni. Problem je nepostojanje svesti o tome da je za školovanje jednog vaskularnog hirurga potrebno najmanje pet godina, tako da, ako želimo da budemo „pokriveni“ za pet godina, kada neki lekari odu u penziju, moramo to školovanje sada da pokrenemo. S druge strane, problem nedostatka doktora, kao i uvek u Srbiji se zanemaruje.

Treba li olakšati studije medicine, posebno kada je reč o specijalizacijama? Sve manje mladih lekara se odlučuje na taj korak, pa smo u mnogim specijalističkim oblastima već deficitarni.

- Studije se moraju osavremeniti jer se u svetu događa revolucija u načinu edukacije lekara. U situaciji smo da edukujemo ljude za medicinu za koju ne znamo kakva će biti za 10 godina, a kamoli kasnije. Ona se toliko brzo razvija, da ljudi koji uče da budu doktori treba da dobiju samo zdravu bazu iz koje mogu da se razvijaju. Drugo, danas više ne postoje indivudualne lekarske, hirurške zvezde. Postoje samo timovi koji dobro i uigrano rade svoj posao. Tako da i medicina dobija neke karakteristike informatičko-industrijskog doba. I lekari moraju da se prilagode tome. Studije medicine svuda u svetu su najteže i najduže traju. Ali, to bi trebalo da bude i signal da ako se neki mladi ljudi odluče za taj put, treba da budu poštovani zbog toga, a ne da se javnost olako igra sa njihovim naporima i sa entuzijazmom sa kojim ulaze u hrabri poduhvat da leče druge ljude. Tako ćemo doći u situaciju koja već postoji u nekim zapadnim zemljama da najkvalitetniji mladi ljudi ne žele da se bave medicinom, jer nije atraktivna ni socijalno ni ekonomski. Našoj zemlji već nedostaju radiolozi, anesteziolozi, pedijatri... Ni hirurgija više nije privlačna, što je neverovatno.

Najgori u Evropi

Kakav je vaš komentar na to što se srpsko zdravstvo, već drugu godinu zaredom, ocenjuje kao najgore u Evropi?

- Ta vest je uzdrmala javnost u Srbiji. I to je dobro. Međutim, trebalo bi objasniti da se tu ne radi, kao što ljudi misle, o stručnosti lekara, već se analizira i prati nivo opšteg sistema brige o zdravlju, zaštite trudnica i dece, gojaznosti, pušenju i drugim faktorima koji utiču na pojavu i razvoj bolesti. I lekari i pacijenti zajedno čine zdravstveni sistem Srbije. Loše je što smo na poslednjem mestu, bez obzira koji parametri su uzeti u obzir, ali to treba da nam bude podsticaj da budemo bolji. Srpsko zdravstvo još uvek ima izuzetne lekare, entuzijaste, naučnike i šteta je da se na ovaj način njihov rad minimizira. Tako se gubi poverenje pacijenata, a mladi lekari gube nadu. Zanemaruje se podatak da je Univerzitet u Beogradu, koji je faktički bio kažnjen zbog sankcija i situacije u zemlji, izbačen sa prestižne Šangajske liste, na tu listu vraćen i nalazi se na pristojnom mestu, ispred Fakulteta u Ljubljani, dok Zagrebački univerzitet nije plasiran medu prvih 500 na svetu. Zanemaruje se da je zdravstvo podnelo teret svih kriza i turbulencija kroz koje smo prošli proteklih tridesetak godina. Malo je hirurga koji nisu prošli kroz miokarditis, hepatitis, i druge zdravstvene posledice svog teškog posla. I ti ljudi i dalje vredno i dobro rade svoj posao.

Liste čekanja su jedan od najvećih problema u srpskom zdravstvu. Postoje li one na vašoj klinici?

- Lekari, u principu, rade i kad nemaju obavezu, ali je problem manjak prostora i opreme da primimo odmah sve pacijente koji se pojave. Još postoje liste čekanja, za koje svi kažu da je to problem srpskog zdravstva. Međutim, i u svim evropskim zemljama postoje liste čekanja za intervencije ovog tipa. Pacijente razvrstavamo u tri grupe: u jednoj su oni koji mogu neko vreme da čekaju, drugu grupu čine oni koji moraju da budu primljeni istog trenutka i operisani - dnevno računamo sa jednim do dva takva urgentna pacijenta. Treću grupu bolesnika kod kojih je, recimo, karotidna arterija pred trombozom ili imaju veliku aneurizmu aorte, primamo po ubrzanom postupku.

Zbog kojih bolesti vam se pacijenti najčešće obraćaju? Koliko intervencija obavite godišnje?

- Na Klinici za vaskularnu hirurgiju „Dedinje“ dijagnostikuju se i leče oboljenja vaskularnog sistema - arterija i vena, uz primenu širokog spektra hirurških i endovaskularnih procedura. Ogromno iskustvo i rezultati koje postižu stručnjaci naše kuće priznati su i van granica Srbije i uporedivi sa najboljim svetskim centrima te vrste. Na Klinici se godišnje obavi oko 2.000 velikih vaskularnih rekonstrukcija. Od tog broja oko 900 čine operacije karotidnih arterija, oko 400 su resekcije aneurizmi aorte, a ostalo su operacije na perifernim arterijama. Poslednjih godina u razvoju su endovaskularne procedure, implantacije stent-grafta aneurizme trbušne i grudne aorte, koje se izvode u saradnji sa interventnim radiolozima. Kada je reč o dijagnostici, dnevno se obavi oko 60 angioloških, vaskularno-hirurških konsultacija - pregleda, što je oko 15.000 pregleda na godišnjem nivou. Osim toga, u laboratoriji za neinvazivnu dijagnostiku godišnje se uradi nekoliko hiljada pregleda ultrazvukom.

Čovek živi duže

l Kakva je budućnost vaskularne medicine?

- Ne postoje države koje mogu da ignorišu vaskularnu problematiku. Ona je, prosto, nešto što postoji i što će biti sve značajnije, iz dva razloga. Prvo, medicina pre 30 godina nije dovoljno shvatala značaj cirkulacije. To se sada promenilo. Drugo, danas je prosečan ljudski vek duži za 20 do 30 godina nego pre par decenija. I još će se produžavati. Time postaje značajna „antiaging“ medicina. Možda je podmlađivanje blaga reč, samo smo navikli da je koristimo za kozmetičke tretmane. Ako nekome mozak trpi zato što nije ishranjen, zato što prima 10 odsto cirkulacije koja mu je potrebna, a mi možemo da popravimo i vratimo cirkulaciju 20 godina unazad, zar to nije podmlađivanje? Nije dovoljno da prosečan čovek živi duže nego sada, potrebno je da ne bude bolestan, šlogiran, da ne bude dementan, da nema perifernu arterijsku bolest, da može da hoda... Tu na scenu stupa vaskularna medicina.

l Gde je naša vaskularna hirurgija u odnosu na svetsku?

- Kad uporedimo broj operisanih vaskularnih pacijenata, broj pacijenata koji su dobili stent, kojima je urađena vaskularna intervencija - sa pacijentima u Danskoj ili prosečnoj evropskoj zemlji, shvatićemo da je broj izvedenih procedura na hiljadu stanovnika deset puta manji u Srbiji. Ako pođemo od činjenice da naši ljudi nisu zdraviji, nego su čak i bolesniji nego prosečan evropski pacijent, to pokazuje da postoji veliki prostor i potreba za razvojem vaskularne medicine.

Izvor:DANAS 22. 08. 2014.

Arhibva vesti....

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi