Zdravstvo

Vesti :: Kazne za nepoštovanje lista čekanja?

kazne za nepoštovanjeZa sve preglede i intervencije na koje se u nekoj zdravstvenoj ustanovi čeka duže od 14 dana, biće formirane liste čekanja.

Za postojeće liste čekanja za ortopedske, kardiohirurške ili oftalmološke operacije, koje se sada u pojedinim ustanovama zakazuju i za 2016. godinu, u planu je izrada novog softvera koji će u ovu oblast konačno uvesti red - kaže novi direktor RFZO Momčilo Babić.

Novi direktor RFZO Momčilo Babić kaže da će svako nepoštovanje lista čekanja ubuduće biti kažnjeno i da će se liste praviti za svaki pregled na koji se čeka duže od 14 dana.

- Za sve preglede i intervencije na koje se u nekoj zdravstvenoj ustanovi čeka duže od 14 dana, biće formirane liste čekanja. Za postojeće liste čekanja za ortopedske, kardiohirurške ili oftalmološke operacije, koje se sada u pojedinim ustanovama zakazuju i za 2016. godinu, u planu je izrada novog softvera koji će u ovu oblast konačno uvesti red – rekao je Babić za dnevni list “Politika”.

Babić navodi da će pacijenti ubuduće intervencije zakazivati elektronskim i telefonskim putem: utvrdiće se tačan broj ljudi koji čekaju na operaciju, dok će svako nepoštovanje listi čekanja biti kažnjavano novčano.

- Na operacije se čeka i u Engleskoj i u Švajcarskoj. To je neizbežno, ali naša je obaveza da obezbedimo poštovanje tih redova čekanja – kaže on.

Babić demantuje navode da je RFZO pred bankrotstvom, budući da mnoga preduzeća ne uplaćuju doprinose za zdravstvo.

- Odgovorno tvrdim da RFZO nije pred bankrotom. Danas smo isplatili plate zaposlenih u zdravstvu. Neuplaćivanje doprinosa je u nadležnosti Ministarstva finansija koje jedino ima instrumente da poboljša naplatu. Mi ćemo na našem sajtu ažurno obaveštavati javnost o svima koji ne isplaćuju svoje obaveze. Naš cilj je da svi građani Srbije budu osigurani i to će se desiti u naredne četiri godine. Obavezno osiguranje ostaje naš glavni vid zdravstvenog osiguranja - objašnjava Babić.

Novi direktor RFZO podseća da ta institucija ima obavezu da obezbedi osnovno zdravstveno osiguranje, a dopunsko ili dopunjeno zdravstveno osiguranje treba da se uplaćuje preko osiguravajućih kompanija.

Na pitanje da li to znači da za novac koji izdvajamo za zdravstvo iz svojih plata i dalje nećemo dobiti mogućnost da biramo da li ćemo se lečiti u privatnom ili državnom sektoru, Babić odgovara da sa 260 evra po glavi stanovnika u zdravstvu, koliko se izdvaja u Srbiji, nigde u svetu ne može da se ostvari tako puno prava iz zdravstvenog osiguranja.

Osim toga, dodao je, u planu je izrada studije o mogućnostima uključivanja privatne prakse u postojeći sistem osiguranja, a već sada ima dosta privatnika koji imaju ugovore sa RFZO. Kao najbitnije najavljuje promenu dosadašnjeg načina ugovaranja i plaćanja usluga RFZO zdravstvenim ustanovama na godišnjem nivou.

- Ne može više ustanovi da se plaća prema tome koliko ima zaposlenih lekara nego koliko se pacijenata opredelilo za te lekare, kolika je konkurencija. Broj opredeljenih korisnika, odnosno kapitacija, biće glavni činilac u budućim ugovaranjima sa domovima zdravlja – kaže Babić.

Novi direktor RFZO nije mogao da precizira ima li prostora za proširenje nekih prava, na primer, da i odrasli imaju pravo na određene stomatološke usluge.

- Iako bih voleo, takve stvari ne mogu da obećam, jer to nije ekonomski utemeljeno. Mogu da obećam uvođenje poštenijeg sistema finansiranja zdravstva. Neću zatezati kaiš na pacijentima. Brigu o pacijentima sa retkim bolestima sada je preuzelo Ministarstvo zdravlja, a mi ćemo da se staramo za česte bolesti – poručuje Babić.

On dodaje i da se transplantacije moraju uvesti i u Srbiji i da će vrlo uskoro biti napravljen nacionalni centar za transplantacije.

- Već odavno nam se ništa poraznije nije dogodilo od nedavne smrti devojke koja zbog nekih 28.000 evra nije stigla na transplantaciju. Znam da u ovom trenutku ima pacijenata koji čekaju transplantaciju srca, ali ne mogu da rešim taj problem niti mogu da doprinesem njegovom rešavanju, jer RFZO nije donatorska kuća. Nije to ni banka, ni najveća kasa u zdravstvu, kako mediji vole često da istaknu, već je to javni fond u koji mi svi ulažemo, a novac se koristi za ostvarivanje prava koja su od vitalnog značaja za sve građane - kaže Babić

Izvor: TELEGRAF 03. 03. 2013.god.

Arhiva vesti...»

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi