Zdravstvo

Vesti :: Lek skida novac s bolničkog računa

xxxBeograd - Iako je poslednjih godina snabdevenost lekovima u Srbiji znatno urednija, čini se da posao oko uvođenja reda na domaćem tržištu još daleko od završetka. U nekim slučajevima zamerke imaju pacijenti, a nekad i lekari, kada smatraju da propisi idu na njihovu štetu.

Pravilnikom o sadržaju i obimu prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2009, omogućeno je da lek koji nije na „pozitivnoj listi" (medikamenata koji se izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja), a neophodan je za lečenje životno ugroženog pacijenta, obezbeđuju same klinike.

Za to je, osim mišljenja tri lekara odgovarajuće specijalnosti, potrebno da je pacijentu ugrožen život, da je lek neophodan i da ne postoji odgovarajući lek na listi. Zdravstvena ustanova koja je uvela lek u terapiju ima obavezu da pacijentu taj lek obezbedi za sve vreme primene terapije.

Ali, propisi su jedno, a život sasvim drugo. Prof. dr Dragan Zamaklar plastični i dečji hirurg Dečje klinike u Tiršovoj, ukazuje da u nekim slučajevima, pacijenti i njihovi roditelji, posle završenog bolničkog lečenja, traže refundaciju troškova za lek ili pomagalo, a Fond račun ispostavlja - klinici.

Ilustracije radi, malom pacijentu transplantiran je bubreg i trebalo je da koristi lek kojim bi se sprečilo odbacivanje organa. Reč je o leku, u vidu injekcija i sirupa, koji nije registrovan kod nas i uz to je veoma skup - košta osam i po hiljada evra. Roditelji deteta nisu imali para, napravili su humanitarnu akciju, skupili novac i kupili lek, a onda su podneli zahtev Fondu da im se troškovi refundiraju. Fond je automatski odbio osam i po hiljada evra dinarske protivvrednosti klinici.

- Ako se, na primer, rodi dete bez jedne dojke, jedini način je da se ubaci implant, a Fond nije predvideo da plaća takvu vrstu plastične operacije. Roditeljima objasnim da treba da donesu implant, ugradim ga, napišem da su sami kupili protezu, broj proteze - sve po propisu. Posle mesec dana ispostavi se da Klinika njima treba da plati tu protezu, jer oni traže refundaciju - objašnjava prof. Zamaklar.

Doc. dr Vladimir Kovčin, direktor KBC Bežanijska kosa, na osnovu iskustva sa citostaticima, ističe da se, ako postoji alternativa, prednost uvek daje registrovanom leku koji je u prometu.

Ukoliko je lek skup, a bolnica nije sigurna da će imati potrebe za njim, verovatno ga neće ni naručiti. S druge strane, on podseća da ljudi imaju pravo da traže refundiranje novca.

Dešava se da trenutno nema leka, pacijent ga nabavi i potom refundira. Ima, međutim, slučajeva da pacijenti potpišu da neće tražiti povraćaj novca, nabave lek na osnovu neke preporuke iz inostranstva i za njega traže refundaciju, iako kod nas postoji srodan medikament na listi. U KBC „Bežanijska kosa" kažu da je bilo sporadičnih takvih slučajeva, ali da postoje pravila u kojim slučajevima i kako se radi refundacija.

Prof. dr Vladimir Kostić, direktor Instituta za neurologiju KCS i član Republičke komisije za lekove, kaže da sve klinike koriste određeni broj neregistrovanih lekova. Reč je o važnim medikamentima koje farmaceutska kompanija (mali broj slučajeva, malo tržište) nije želela da registruje.

- Za jedan broj lekova koji nisu na listi, klinika unutar godinu dana anticipira da li će imati takve bolesnike. Tri odsto u okviru budžeta bolnice su sredstva namenjena za kupovinu tih lekova, a njihov broj je mali. Republička centralna komisija nastojala je da stavi na listu najveći broj medikamenata koje su tražile stručne potkomisije. Objektivno, nikada nismo imali širu listu lekova, a Klinike su dobile mogućnost da obezbede medikamente za kontinuiranu primenu - rekao je prof. Kostić, ukazujući da su raspoloživa sredstva, ipak, ograničena, ali i da postoji uticaj različitih lobija na tržištu lekova.

Kada je reč o uvozu neregistrovanih lekova, Pravilnikom Ministarstva zdravlja predviđeno je otvaranje internacionalnih apoteka, za medikamente za koje nema zamene na našem tržištu i za terapiju ozbiljnih bolesti.

Inače, lekovi za retke indikacije (Orphan Drugs - „lekovi siročići") namenjeni su lečenju oboljenja koja se javljaju u jednom slučaju na 200.000 stanovnika ili ređe, a zbog malog tržišta proizvođačima se ne isplati da ih registruju. Iz tog razloga, često države preuzimaju na sebe registraciju preparata ili odobravaju uvoz bez registracije.

Izvor: DANAS

Arhiva vesti...»

Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi