Zdravstvo

Vesti :: Lekovi kao otrovi

Lekovi kao otroviGodišnje se u srbiji baci oko 460.000 tona medicinskog i farmaceutskog otpada. Sakupljanje od građana nije organizovano u većini mesta u Srbiji

Kućne apoteke pune su lekova kojima je istekao rok trajanja! Iako nema preciznih podataka koliko bajatih tableta čuvamo po principu „ako zatreba“, zna se da se godišnje u Srbiji baci oko 460.000 tona medicinskog i farmaceutskog otpada. Od toga čak 90 odsto čine lekovi sa isteklim rokom trajanja koji potiču iz zdravstvenih ustanova i domaćinstava.

- Korišćenje lekova van roka važenja može da bude neefikasno ili može da dovede do neželjenih ili toksičnih reakcija koje čak nisu navedene u uputstvu za lek - kaže dr Katarina Vučićević sa Katedre za farmakokinetiku i kliničku farmaciju na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu.

Nekada se lekovi vidljivo promene neadekvatnim čuvanjem ili nakon roka upotrebe promene boju, miris, konzistenciju. Tablete se pretvore u prah, rastvori i sirupi postanu zamućeni, a kreme i masti se stvrdnu, što su vrlo jasni znaci da lek ne treba tada primenjivati i da ga treba baciti. Ali nekada vidljivih promena nema.

- Moguće je da dođe do hemijskih promena, zatim do promena u efikasnosti leka ili kontaminacije mikroorganizmima. Hemijske promene su moguće u leku, i u pomoćnim materijama lekovitog preparata, koje mogu da dovedu do toga da lekoviti preparat više nema efikasnost koju bi trebalo da ima nije bezbedan za korišćenje - objašnjava dr Vučićević. - Neki antibiotici, na primer tetraciklini, posebno su osetljivi na gubitak efikasnosti tokom vremena, postaju toksični i mogu da oštete bubrege ukoliko se koriste van roka važenja.

Ovaj opasan hemijski otrov, ako ne završi u želucu neodgovornog vlasnika, završava u vodotocima i u zemljištu, jer sakupljanje od građana nije organizovano u većini gradova u Srbiji iako su usvojeni svi propisi iz te oblasti.

Prema Pravilniku o prikupljanju medicinskog otpada iz novembra 2010. godine, sve apoteke imaju obavezu da prikupljaju neupotrebljive lekove. U praksi to znači da bi trebalo da postoje specijalni kontejneri u apotekama, i privatnim i državnim, gde bi građani ostavljali stare lekove. Odatle bi se sakupljali u transfer-stanicama i dalje slali na bezbedno uništavanje, u inostranstvo.

Apoteke u većini gradova Srbije to ne čine. A razlog je što zasada, prikupljanje, transport i uništavanje lekova moraju da plaćaju apotekarske ustanove.

Radmila Šerović, šef odseka za upravljanjem komunalnim i posebnim tokom otpada Ministarstva zaštite životne sredine, kaže da radni timovi uveliko rade na rešavanju ovog problema i da su oni nadležnima uputili predloge:

- Neophodno je izmeniti zakon o finansiranju ovih usluga, što bi trebalo odlučiti zajedno sa Ministarstvom zdravlja.

U zemljama Evropske unije, odlaganje medicinskog otpada rešeno je na dva načina: ili plaćanje ide na teret proizvođača, uvoznika ili distributera farmaceutskih proizvoda, ili, građani preko računa komunalnih usluga, izdvajaju minimalnu sumu novca za ove potrebe.

BROJKE

* Od 1.200 do 2.000 evra košta uništavanje farmaceutskog otpada po toni

* 91.560.439 kutija lekova izdato je na recept u 2011. godini, prema podacima iz RFZO

* 0,35 kilograma medicinskog otpada registruje se dnevno po bolničkoj postelji u razvijenim zemljama, a kod nas je ta količina nešto niža od 0,70 kilograma.

* 20 odsto od ukupnog medicinskog otpada je opasan otpad, od čega tri odsto čine lekovi sa isteklim rokom trajanja, hemijska sredstva, vakcine i serumi

Izvor: VEČERNJE NOVOSTI 06.05.2012.god.

Povezane vesti:
» Tržištu lekova preti kolaps
»
Privatni lekari ne daju recepte

Arhiva vesti...»



Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi