Zdravstvo

Vesti :: Našu krv bacamo, tuđu uvozimo!

krvna plazmaPrema saznanjima Humanitarnog udruženja dobrovoljnih davalaca krvi iz Novog Sada, Srbija godišnje potroši 30 miliona evra za uvoz lekova proizvedenih od krvne plazme, dok na drugoj strani više od 90 odsto krvne plazme od domaćih davalaca bude uništeno.

- Umesto da za taj novac napravimo Nacionalni centar za frakcionisanje krvne plazme, mi ga dajemo za uvoz lekova pravljenih od plazme za čiji kvalitet ne postoji stopostotna garancija da je ispravna - kaže predsednik udruženja Stevan Požega.

Kako to rade u svetu

Svetski trend je da se lekovi proizvode iz plazme lokalnih davalaca zato što nacionalni preparati imaju prednost zbog podudarnosti antitela koja se nalaze u domaćoj populaciji.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja koji je i u novoj vladi zadržao resor, još za prethodnog mandata je obećao da će izgradnja novog Nacionalnog centra za fragmentaciju biti prioritet, ali se od obećanja nije odmaklo.

- Sada kada je izabran ponovo, opet ćemo mu se obratiti i podsetiti na obećanje. Nažalost, naš Nacionalni centar se od 2002. godine uništava. Oni tvrde da obrađuju pet odsto, ali se postavlja pitanje šta je sa preostalih 95 odsto krvne plazme? Ona se uništava jer ne postoje savremena skladišta koja tu količinu mogu uskladištiti pod strogo određenim uslovima - tvrdi Požega.

On tvrdi da se sve to radi u korist uvozničkog lobija, odnosno da se Nacionalni centar za frakcionisanje krvne plazme sistematski uništava zbog uvoza trajnih lekova proizvedenih iz nepoznate krvne plazme.

- Centar za frakcionisanje krvi ne daje 100 odsto garancije da su ti lekovi ispravni, pa neka naprave nov centar. Zamislite u Indiji, odakle se takođe nabavlja krvna plazma, koje su tamo kontrole i ko su davaoci. Ne tvrdim da je tačno, ali nemate garanciju da među njima nema narkomana ili zaraženih sidom.

I prethodne godine se povela javna polemika u vezi sa ovim problemom.

Tada su "Vestima" u Institutu za transfuziju krvi rekli da je u Srbiji prema važećoj zakonskoj regulativi zabranjen uvoz i izvoz humane plazme, a da se uvozni lekovi koji se dobijaju iz nje kontrolišu u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.

U novosadskom udruženju dobrovoljnih davalaca krvi, međutim, kažu da zakon dozvoljava resornom ministru da odobri uvoz krvne plazme i medikamenata dobijenih iz nje u onim slučajevima kada nacionalni resursi nisu u stanju sami da obezbede potrebe.

Građani su zbunjeni. Na jednoj strani stalno slušaju apele nadležnih da daju krv, dok na drugoj dobijaju podatke da se neobrađena krvna plazma baca.

Strane davaoce teraju da lažu

Poseban problem na koji ukazuju dobrovoljni davaoci jeste preporuka Republičke stručne komisije za transfuziologiju da se stranim državljanima ne dozvoljava da daju krv. Iako to važeći zakon ne predviđa i radi se samo o preporuci, 28. juna u Ivanjici, prilikom akcije dobrovoljnog davanja krvi, gostima iz Republike Srpske je predloženo da daju lažnu adresu ako žele da daju dragocenu tečnost.
- Zamislite ako se desi neka saobraćajna nesreća, ni njegovi prijatelji ni rodbina ne mogu da daju krv. Mogu da je prime, ali ne i da je daju, što je apsurdno - konstatuje Požega.

U Institutu za transfuziju krvi Srbije prošle godine su nam potvrdili da kapacitet centra ne omogućava da se preradi sva količina plazme prikupljene u Srbiji. Prema tadašnjim podacima, od ukupne količine prikupljene humane plazme, u zavisnosti od potreba klinika, na godišnjem nivou se preradom proizvede u stabilne lekove iz krvi oko 20 do 30 odsto. Ostali smo, međutim, bez odgovora koliki je deo koji se ne obradi i da li je tačno se baca.

Besmisleni odgovori

Sumnju da tu nisu čista posla unelo je i to što je do konkretnih odgovora iz zvaničnih institucija teško doći. Čak se i uključio i poverenik za informacije od javnog značaja, ali odgovor koji je na njegovu intervenciju stigao ništa ne govori.
- To vam je kao kada ja vas pitam hoće li biti kiše, a vi mi odgovorite da ste nabrali šljive. To je gomila birokratskih odgovora bez sadržine - konstatuje Požega.
U odgovoru iz Ministarstva zdravlja je tada pisalo da je novi zakon o transfuziološkoj delatnosti u pripremi, a da "izgradnja Nacionalnog centra za frakcionisanje plazme zahteva reorganizaciju transfuziološke službe".

Institutu važnija stolarija

Više od pet godina Ministarstvo zdravlja ne nalazi sredstva niti odgovara na zahteve za rekonstrukciju Odeljenja za frakcionisanje krvne plazme koje se nalazi pri Institutu za transfuziju krvi. Zbog opreme stare 30 godina, ova jedina referentna institucija u državi ne može da preradi dovoljnu količinu plazme neophodne za lekove, pa je država primorana da ih uvozi.
Umesto da država uloži u novu opremu, sredstva su u proteklom periodu izdvojena za zamenu stolarije i zamenu obloga za podove i zidove primenom odgovarajućih materijala koji se koriste za izradu takozvanih belih soba!


Izvor:Vesti online 11. 08. 2016.

Arhiva vesti...

Izvor:

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi