Zdravstvo

Vesti :: Novo srce imaće samo ko ima para

transplatacija-srcaBorba za život Miloša Gajića. - RFZO bi trebao da pokriva troškove transplantacije, kaže dr Mirjana Laušević

Mladi poljoprivrednik Miloš Gajić (36) iz sela Krćevca kod Topole, dve godine vodi hrabru borbu da ojača oslabljeno srce koje radi samo sa 20 odsto kapaciteta. Sada boravi u Kliničkom centru Srbije (KCS), a od 12. avgusta kao najmlađi, nalazi se na urgentnoj listi za transplantaciju srca, zakazanoj za 28. avgust u Gracu (Austrija). Ova neophodna operacija košta 100.000 evra.

Miloševi roditelji, majka Leposava, otac Milovan i baka Milica, žive od poljoprivrede i nemaju potreban novac za operaciju. Svaki dan čekanja znači rizik za njegov život:

– Miloš je bio zdrav kao dren, igrao aktivno fudbal, odbojku i rukomet za ekipu „Karađorđe” iz Topole Radio je sa ocem sve teške poljoprivredne radove i uvek pomagao rođacima i prijateljima kad god bi nešto zatrebalo. Nikada nije imao zdravstvenih tegoba sve do 3. aprila 2010. godine, kada mu je naglo pozlilo. Vrsni kardiolozi KCS-a utvrdili su da je imao infarkt miokarda, ali i ranije jedan preležani infarkt, a da nije ni znao. Od tada do danas traje njegovo lečenje u KCS-u i borba za život – objašnjava Leposava Gajić.

Pod lipom starom 120 godina u dvorištu roditeljske kuće u Krćevcu za stolom zatekli smo desetak rođaka i prijatelja.

– Pomoć smo prikupljali u Aranđelovcu i Topoli. Plemeniti i humani ljudi su se odazivali i davali koliko su mogli. Predstoji nam organizacija humanitarne žurke u Topoli, turnira u malom fudbalu u Krćevcu, podržali su nas i navijači „Delija” iz Beograda, kao i ugostitelji iz Topole. Javljaju nam se i naši ljudi iz inostranstva, čak iz daleke Norveške – rekli su nam Miloševi drugovi Aleksandar Jeftić i Aleksandar Blagojević.

Transplantacije srca se u Srbiji ne rade već 12 godina, država ne plaća ovu vrstu lečenja u inostranstvu, pa su bolesnici prinuđeni da organizuju humanitarne akcije kako bi prikupili novac za intervenciju. Pacijenti su do sada najčešće odlazili na presađivanje organa u Austriju ili Sloveniju, a naši kardiohirurzi imaju izgovor da ne mogu da obavljaju ove intervencije, jer su im potrebni posebni uslovi za sprovođenje ovog teškog medicinskog zadatka.

Kako ističe dr Mirjana Laušević, koordinatorka za transplantaciju u KCS-u, nije lako dati odgovor kada će u Srbiji ponovo početi da se rade transplantacije srca, ali je saglasna sa mišljenjem stručnjaka da u ovoj oblasti najpre treba napraviti ozbiljan registar kardioloških bolesnika.

– Treba izračunati da li se više isplati da se razvija naš program transplantacije srca ili da se sklopi ugovor sa nekom od stranih bolnica i da se tamo šalju pacijenti. Nije u redu da pacijenti sami sakupljaju novac i idu na presađivanje organa. Moje mišljenje je da bi RFZO trebao da pokriva troškove transplantacije srca – smatra dr Laušević.

U RFZO kažu da već više godina finansiraju transplantaciju organa kroz posebna finansijska sredstva, pre svega jetre, bubrega i koštane srži u zemlji i inostranstvu. Sanja Mirosavljević, pi-ar ove ustanove, ističe da je velikim naporima lane pokrenuta i transplantacija rožnjače.

– Nažalost, pored najvećeg problema u Srbiji, odnosno nedostatka donora, postoje i drugi organizacioni problemi. Očekujemo da zajedno sa Ministarstvom zdravlja kod pojedinih oblasti transplantacije i uz pomoć inostranih stručnjaka sa kojima smo već imali razgovore o toj temi, podignemo i nivo organizovanosti – kaže Mirosavljevićeva.

Naša sagovornica ističe da je njihov cilj razvijanje transplantacije u Srbiji i dovođenje inostranih stručnjaka, jer bi se na taj način više pacijenata zbunilo, a za manje sredstava. Iako je još prošle godine bilo reči da će doći do potpisivanja ugovora sa AKH klinikom u Beču, kojim bi bilo omogućeno da pacijenti iz Srbije tamo idu na transplantaciju srca, ali se do danas taj plan nije ostvario.

Izvor:POLITIKA 28.08.2012.god.

Arhiva vesti...»

Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi