Zdravstvo

Vesti :: Pojeftinili lekovi koji se izdaju na recept

xxxNova lista lekova koji se izdaju o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) usvojena je u četvrtak i proširena je za 250 generičkih lekova, što pacijentima omogućava veći izbor lekova i veću paletu oblika, doza i pakovanja.

Mnogi lekovi koje plaća RZZO pojeftinili su izmenom kriterijuma za stavljanje leka na pozitivnu listu. U nekim slučajevima sami proizvođači ponudili su nižu cenu, a u drugim cene je oborila konkurencija.Nova lista lekova sadrži dosta izmena, a na njoj se trenutno u okviru 780 generičkih lekova nalaze 1.925 lekova pod zaštićenim imenom svih oblika, doza i pakovanja.


Na listu A lekova koji se izdaju na recept dodato je 88, na listu A1 lekova sa procentualnom participacijom 69, a na listu B preparata koji se daju u bolnicama 89 oblika, doza i pakovanja lekova. Lista C, na kojoj su citostatici, proširena je za tri leka, a lista D neregistrovanih lekova za sedam preparata. Pomenuti lekovi su se i do sada izdavali o trošku osiguranja, ali u manjim dozama, oblicima i pakovanjima.


Ima i lekova koji su nestali sa liste. Sa liste A skinuto je 39, sa A1 i B po 17 oblika i doza lekova. Oni su izbačeni sa liste uglavnom na zahtev proizvođača jer im je istekla registracija. Četiri leka sa D liste prešla su na listu A i ubuduće će ih pacijenti lakše dobijati. To su folna kiselina za terapiju deficita gvožđa u trudnoći, lekovi protiv epilepsije - „kepra" i „klonazepam" i antidepresiv „amitrofilin hidrohlorid". Primera radi, sa pozitivne liste skinut je „Hemofarmov" insulin „insulatard", jer proizvođač nije produžio registraciju, ali će se o trošku osiguranja izdavati „Novonordiskov" „inulatard". Sa liste A1 na A prešli su antiepileptik „karbamazepim", „hloramfenikol" mast za oči, „loperamid" protiv dijareje... Za ove lekove više se neće plaćati procentualna participacija. Zbog pojeftinjenja lekova pacijenti koji piju „plaviks" za procentualnu participaciju ubuduće će izdvajati 350, umesto dosadašnjih 1.200 dinara.


Kako objašnjavaju u RZZO, princip je da se lista lekova revidira dva puta godišnje i to radi preispitivanja ima li jeftinijih novoregistrovanih lekova. Onda komisije RZZO gledaju ima li novih, a jeftinijih lekova istog sastava koji bi mogli na listu. Samim tim, oni koji su do tada bili na listi sa istim lekovima ako žele tu i da ostanu moraju da snize cene. Isto se dešava i ako se pojavio generički lek za bolest koja je već pokrivena originalnim lekom.
Druga revizija liste odnosi se na nove lekove, odnosno da li su se na tržištu pojavili novi lekovi koje bi bilo neophodno uvrstiti.
- Podsticanjem konkurencije među proizvođačima i stavljanjem sve više generičkih lekova uspeli smo znatno da uštedimo. Na primer, „kontrolok", lek za želudac, 2006. godine koštao je sedam evra, a na novoj listi samo tri evra, „plaviks" koji se pije nakon ugradnje stenta koštao je 45 evra, a sada samo 15 evra jer je zbog pojave generičkih lekova proizvođač morao da snizi cenu. Naša lista po sastavu sadrži gotovo sve lekove kao i liste zemalja u okruženju. Pokrivene su sve terapijske grupe sa mnogo manje novca - kaže za „Blic" direktorka RZZO Svetlana Vukajlović.


Koliko je podsticanje konkurencije među proizvođačima donelo dobre rezultate i sniženje cena, pokazuje i poređenje sa Slovačkom. Primera radi, lek „neksijum" za gastroenterološke poremećaje u Slovačkoj košta 8,5 evra, a u Srbiji 7,2 evra. Još veća razlika je kod leka „plaviks", koji je kod nas u širokoj upotrebi, a naspram slovačkih 34 evra košta samo 15 evra.
Spuštanje cena usled konkurencije doneće i uštede i to oko 80 miliona dinara mesečno, odnosno milijardu dinara za godinu dana. Ipak, ovaj plan može da osujeti najavljeno poskupljenje lekova do šest odsto.


Svetlana Vukajlović se nada da poskupljenje neće zahvatiti sve lekove.
- Kurs evra raste, mnogi lekovi se uvoze i pretpostavljam da će većina poskupeti. Nažalost, to poskupljenje će nam verovatno donekle pojesti uštede koje smo planirali - kaže ona.
Ukoliko kurs i dalje bude nastavio s nepovoljnim trendom, kako ne bi bila ugrožena održivost liste, jedno od rešenja bi bilo da lekovi jeftiniji od 100 dinara prestanu da se izdaju na recept i da ih pacijenti ubuduće kupuju.

 

Brojke - tokom 2009. godine izdato je lekova u vrednosti 31,5 milijardi dinara
- svaki od 4,3 miliona osiguranika u proseku je podigao po 20 kutija lekova
svaki izdati recept koštao je u proseku 525 dinara
- pacijenti su podigli u apotekama 36,5 miliona kutija lekova za bolesti srca i krvnih sudova
- izdato je 10 miliona kutija sedativa, što je 800.000 kutija više u poređenju sa prethodnom godinom
- osiguranik, tzv. rekorder od lekara je dobio 229 recepata i za godinu dana podigao lekove u vrednosti 900.000 dinara
- 16 odsto budžeta RZZO ide na lekove na recept, odnosno 40 evra po stanovniku godišnje

 

Novo na listi
- „zeprom" - za želudačne probleme
- „nolpaza" - za želudačne probleme
- „simvabel" - statin
- „isolaban" - antiepileptik
- „klopigal" - za kardiovaskularne bolesti

 

Liste
A - na njoj se nalaze lekovi koji se izdaju na recept bez učešća
A1 - lekovi koji se izdaju na recept uz plaćanje procentualnog učešća
B - lekovi koji se dobijaju o trošku RZZO u bolničkim ustanovama
C - najskuplji lekovi, citostatici koji se izdaju po posebnom režimu u referentnim ustanovama
D - neregistrovani lekovi kod nas, nemaju dozvolu za stavljanje u promet, ali predstavljaju esencijalne lekove prema listi SZO i kod nas se dobijaju na recept

Izvor: BLIC 06.03.2010.

Arhiva vesti...»

 

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi