Zdravstvo

Vesti :: Posle infarkta – nove ćelije u srcu

nove ćelije u srcuKako je rad profesora dr Vujadina Tatića zainteresovao i svetske stručnjake koji se bave matičnim ćelijama

Kardio-patologu Vojnomedicinske akademije u penziji profesoru Vujadinu Tatiću ovih dana često zvoni telefon: zainteresovani sa američke klinike „Mejo”, sa naših medicinskih fakulteta i mnoge profesorove kolege zovu ne bi li saznali još neki detalj o revolucionarnoj tvrdnji da se ćelije srca regenerišu posle infarkta. Povod je nedavno objavljivanje rada u Vojnosanitetskom pregledu, koji se indeksira u naučnim krugovima i čita u celom svetu.

Šta je izazvalo veliko interesovanje kolega iz Srbije i sveta? Dr Tatić je, od sedamdesetih do 2000. godine na VMA, u Zavodu za patologiju, čiji je rukovodilac bio godinama, obdukovao 308 umrlih od akutnog infarkta miokarda. Od tog broja, njih 177 su već preležali infarkt.

– Na obdukciji smo videli ožiljak od već preležanog infarkta, a u njemu, kod svih ovih 177 pacijenata, našli smo očuvana mišićna vlakna – zdrave mišićne ćelije i to je zapravo predmet mog istraživanja. Te zdrave ćelije su bile uvećane, znači hipertrofične, što znači da su one učestvovale u radu srca. Bitno je reći da na mestu drugog akutnog infarkta, koji je bio neposredni uzrok smrti, nismo našli nijednu očuvanu ćeliju, što nas je navelo da zaključimo da su se one stvorile posle prvog infarkta. Za dokazivanje kardiomiocita, to jest srčanih ćelija, primenili smo najsavremenije markere – navodi naš sagovornik.

Mogli bi da izvučemo laičko i grubo mišljenje da ovi nalazi za osobe koje su umrle ne znači ništa, ali profesor Tatić nas podseća da ovde na delu imamo jedan od osnovnih vodilja patologa – da „mrtvi pomažu živima”.

Do sada se smatralo da se posle rođenja srce više ne regeneriše, odnosno da se njegove ćelije ne zanavljaju i da kardiomiociti, srčane ćelije, imaju dug životni vek. Ako je tako i ako se pođe od toga da se jedna srčana ćelija skuplja i širi 70 puta u minuti, jer tako radi srce, za sto godina to je 3,7 biliona kontrakcija, što bi značilo da su te ćelije neuništive, iako je teško poverovati da mogu da rade tokom celog života čoveka, a da se ne obnavljaju. Ako dete od 42 nedelje ima srce težine od 22,9 grama, a srce odraslog čoveka ima 330 do 370 grama, uz prihvaćeno tumačenje da ćelije srca zapravo povećavaju svoj volumen, ali nikada i broj, dr Tatić se zapitao koliko je verovatno da se volumen ćelija tako povećava.

– Pokušali smo da dokažemo da normalno srce ne stvara nove ćelije, ali da kod srca, koje je pretrpelo infarkt ili je pogođeno drugim oboljenjima, dolazi do zanavljanja ćelija. Pojedini naučnici su primetili da u srcu postoji veliki broj matičnih ćelija, koje su sposobne da stvore sve moguće ćelije i to je novi put razvoja medicine u kardiologiji. Potvrdili smo da se srčane ćelije dele, a neki autori su dokazali da se već posle 10 dana u srcu stvaraju nove kardioćelije umesto uništenih, a za 20 dana površina ožiljka od infarkta se smanji za 40 do 50 odsto – kaže dr Tatić.

Naš sagovornik uvek podseća da smo „stari onoliko koliko su nam stari krvni sudovi”. Interesovanje za ovu oblast tokom duge karijere, dr Tatić objašnjava činjenicom da danas u svetu od kardiovaskularnih bolesti umire 52 odsto stanovništva, a čak u 80 odsto presudnu ulogu na njihovu bolest ima proces ateroskleroze. Ateroskleroza je , podseća naš sagovornik, bolest stvaranja naslaga (pločica) na unutrašnjim zidovima krvnih sudova. Naslage vremenom dovode do suženja ili potpunog začepljenja otvora krvnog suda. Krv sve teže stiže do pojedinih organa i tkiva, koji slabo ishranjeni, obolevaju, odnosno izumiru.

Izvor: POLITIKA 04.09.2012.god.

Arhiva vesti...»

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi