Zdravstvo

Vesti :: Za invalidsku penziju 100 komisija

100 komisija za penzijuMeđu evropskim zemljama, Srbija ima daleko najrigoroznije propisane uslove za odlazak u invalidsku penziju. Rešenje dobijaju samo oni zaposleni koje je bolest toliko ugrozila da više nisu sposobni ni za jedan jedini posao

Ističe puna decenija od kada se u Srbiji primenjuju rigorozna pravila koja svaki odlazak u invalidsku penziju čine gotovo nemogućim. Na ideju da se usvoji zakon kakav ne poznaje nijedna zemlja u Evropi, ondašnje vlasti su došle jer su se do 2003. u Penzijskom fondu rešenja o invalidskim penzijama delila šakom i kapom.

Rez je, pre tačno deset godina, napravljen kako bi se sprečila dalja „produkcija“ invalidskih penzionera, a ujedno u budućnosti drastično smanjio njihov broj u ukupnoj strukturi penzionera. U ovom ispravljanju krivih Drina stradali su najslabiji, jer, osim što je smanjen broj manipulacija, ceh plaćaju svi koji „nisu dovoljno“ bolesni, ali ni dovoljno sposobni da rade. U Fondu PIO objašnjavaju da u našoj zemlji invalidski penzioner može biti samo onaj građanin koji nije u stanju da radi nijedan posao, odnosno - samo onaj koji je stoprocentno nesposoban!

- Pravo na invalidsku penziju može se ostvariti kada se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti, a pri tome se taj gubitak ne odnosi na posao, radno mesto ili kvalifikaciju koju osiguranik ima, već na opštu radnu sposobnost - potvrđuje Jelica Timotijević iz Fonda PIO. - Od kada je usvojen Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2003. godine, značajno su izmenjeni kriterijumi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, pa više ne postoji preostala radna sposobnost (III kategorija) ni skraćeno radno vreme (II kategorija), već se ceni opšta radna sposobnost, a ne posao koji neko obavlja. Zemlje u okruženju zadržale su preostalu radnu sposobnost.

BROJE STAŽ

Pravo na invalidsku penziju može se ostvariti kada se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti.

Ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, nije bitno koja je dužina radnog staža, ali ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van posla potrebno je najmanje pet godina osiguranja. Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života.

Ova „taktika“ je pokazala rezultate, pa je udeo invalidskih penzionera sve manji. U prošloj godini predato je 31.409 zahteva za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, ali je pozitivno rešenje dobilo svega 35 odsto osiguranika. Među onima koji su dobili rešenje gotovo svaki treći je bio sa teškim oboljenjem sistema krvotoka, a nakon ovog najučestalijeg uzroka invlidnosti, slede tumori, duševni poremećaji, bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva.

U Fondu PIO kažu da je pre deset godina broj zahteva bio daleko veći i da su uslovi za odlazak u invlidsku penziju bili znatno liberalniji.

Zato je, na primer, 1997. godine u ukupnom broju penzionera (1.460.306) bilo 30 odsto invalidskih (438.401), da bi na kraju prošle godine među 1.703.140 najstarijih tek 20 odsto (342.741) imalo ovakav „status“. Danas u Srbiji 337.089 penzionera prima invalidsku penziju, koja, u proseku, iznosi 23.206 dinara i niža je za tri „crvene“ od prihoda starosnih penzionera.

- Kada posmatramo strukturu penzionera po vrsti prava koju koriste, 1960. godine je bilo 40,14 odsto invalidskih penzionera - kaže Timotijevićeva. - Od početka sedamdesetih, invalidskih penzionera je bilo nešto manje, da bi osamdesetih godina opet stigli na nivo od oko 40 odsto.

Izvor: NOVOSTI 15. 09. 2013.god.

Arhiva vesti...»


Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi