Zdravstvo

Vesti :: Zaštitinici prava pacijenata nisu nezavisni

Zaštitinici prava pacijenata nisu nezavisniGrađani uglavnom nisu upoznati sa pravima koja uživaju kao pacijenti, a uvođenje zaštitnika prava pacijenata nije donelo pomak u unapređenju kvaliteta zdravstvenih usluga, jer im, pre svega, nije omogućeno da budu nezavisni u svom radu.

Zaštitinici prava pacijenata njihova ovlašćenja, takođe, nisu velika niti se dovoljno obučavaju za taj posao, ocenjeno je 29. maja na predstavljanju rezultata istraživanja o zaštiti prava pacijenata. Istraživanje koje je sprovedeno u Kolubarskom i Mačvanskom regionu i beograskoj opštini Zvezdara, pokazalo je da broj prigovora varira od ustanove do ustanove i prema godinama kada su podnete, kao i da je broj usmenih i neosnovanih prigovora veći u odnosu na pisane i osnovane.

Zaštitnici prava pacijenata, kojima građani podnose pritužbe na zdravstvene usluge, nisu nezavisni u svom radu, rekao je saradnik Pravnog skenera i asistent na projektu Vojislav Bajić na konferenciji za novinare.

Kako je naveo, njih imenuje direktor i najčešće su pravnici koji godinama rade uglavnom kao šefovi pravnih službi u istoj ustanovi, zbog čega se dovodi u pitanje nezavisnost u radu. Pritom, ne postoji radno mesto zaštitnika pacijentovih prava, pa mogu biti smenjeni donošenjem rešenja, a njihovu nezavisnost dovodi u pitanje i činjenica da ne primaju platu za posao koji obavljaju. Oni, takođe, ne prolaze nikakvu dodatnu obuku po imenovanju za mesto zaštitinika.

On je dodao da su zaštitinici prava pacijenata često u sukobu interesa, jer ne mogu u istom postupku da zastupaju interese pacijenta i ustanove odnosno da u praksi više štite interes zdravstvene ustanove. "Zaštitnici prava pacijenata imaju osećaju da mogu da budu smenjeni ako ne zastupaju ustanovu na odgovarajući način", rekao je on.

"Ne može se reći da su pacijenti zadovoljni njihovim radom, što se vidi iz razgovora sa njima ali i podacima o drugostepenim postupcima koji su pokrenuti", rekao je Bojić i dodao da je u nekim institucijama na svaku odluku ili mišljenje zaštitnika uložena je žalba.

Ovlašćenja zaštitnika prava pacijenata nisu velika: on pokreće istragu ali ima vrlo krataka rok od 5 dana da prikupi sve relevantne podatke. Daje zatim mišljenje na osnovu koga direktor ustanove donosi odluku koja često ne povlači veće kazne, već je uglavnom reč o upozorenjima pred otkaz ili finansijskim kaznama, naveo je Bajić.

"Upravo iz tih razloga ne može se reći da je uvođenje ove institucije Zakonom o zdravstvenoj zaštiti dovelo do nekog značajnijeg unapređenja u pogledu kvaliteta usluge koja se pruža u domovima zdravlja ili bolnicama", rekao je on.

On je dodao da postoji tendencija kod zaštitnika prava pacijenata da prigovore ne zavode već da ih rešavaju usmenim putem između pacijenata i lekara. To je, prema njegovim rečima, razumljivo u slučaju manjih povreda prava pacijenata, ali ih treba registrovati kako bi i neka ustanova imala uvid u njih.

Bajić je istakao da je uočeno i da zaštitinici međusobno ne sarađuju, kao i da nemaju nikakvu saradnju sa Ministarstvom zdravlja.

Prema rečima direktorke Pravnog skenera Marine Mijatović u Ministarstvu zdravlja nisu bili zainteresovani za ankete te organizacije. "Često i direktori zdravstvenih ustanova nisu pristajali na razgovor, jer smatraju da su pacijenti dovoljno zaštićeni", dodala je ona.

Zakonom o zdravstvenoj zašiti iz 2005. propisana su osnovna prava pacijenata, uključujući pravo pacijenta na prigovor, rekao je Bajić ali je dodao da je zakonska regulativa u tom domenu oskudna, jer nema podzakonske regulative. Pri donošenju tog zakona namera zakonodavca je, prema njegovim rečim, bila da se primeni Evropska povelja o pravima pacijenata, koju je Srbija potpisala ali je još nije ratifikovala. On je naveo da ta povelja preporučuje zemaljama da ustanove nezavisno telo unutar ili van zdravstvenih institucija koji će postupati u slučaju kršenja prava pacijenta.

Bajić je zbog nedovoljne informisanosti građana potrebna aktivna kampanja kako bi se pacijentima predočila ta prava.

Predstavnica Pravnog skenera Marija Kostić je rekla da većina ispitanih, u proseku od 60% do 80%, nije znala da navede neko od prava pacijenata. Takva je situacija u Beogradu i Kolubarskom okrugu, dok u Mačvanskom i do 100% ispitanika nije znalo za ta prava. Razlike u poznavanju prava postoje između stanovnika većih i manjih gradova i po pravilu stanovnici većih gradova bolje su obavešetni.

Razlike u broju prigovora

Broj prigovora koje su podneli pacijenti u zdravstvenim ustanovama u Kolubarskom i Mačvanskom regionu i opštini Zvezdara varira od ustanove do ustanove i prema godinama u kojima su podnete. U nekima broj prigovor dostiže više stotina često neosnovanih progovora, a u nekim se svodi na jedan prigovor godišnje.

U nekim ustanovama je podnet veliki broj prigovora, a po broju podnetih prigovora prednjače opšte bolnice u Valjevu i Špacu, kao i Kliničko-bolnički centar KBC Zvezdara, ali razlog za to su uglavnom njihov kapacitet i broj pacijenata, kao i svest pacijenata o pravima.

U valjevskoj opštoj bolnici od 2003. do 2011. podneto je 300 prigovora, a najviše u prve dve godine, čak 46%. Od podnetih prigovora 72% je neosnovano. U šabačkoj bolnici je 2009. podneto 138, a u 2010. je broj opao na 130 da bi se 2011. povećao na 206. U KCB Zvezdara postoji konstantan rast, sa 30 u 2006. na 40 u 2010, dok je u 2011. taj broj skočio na 103.

Istraživanje je pokazalo da je u nekim domovima zdravlja, poput onih u Lajkovcu, Bogatiću i Vladimircima, podnet samo jedan prigovor za godinu dana. Razlog za to je što pacijenti ne veruju da zaštitnik odlučuje dovoljno objektivno ili nisu obavešteni o svojim pravima, rekla je Jovana Vujanović.

U pojedinim domovima zdravlja, kao što je slučaj u Vladimircima, pacijenti se češće obraćaju direktoru nego zaštitniku, a u nekim ne žele da se potpišu na prigovor.

U nekim ustanovama prigovori su u potpunosti osnovani i odnose se na kvalitet zdravstvene usluge. Tako su razlozi za podnošenje u slučaju svih prigovora u KCB bili opravdani, a odnosili su se uglavnom na dužinu čekanja na prijem kod lekara kada je zakazan pregled. U Šapcu je 90% do 95% prigovora neosnovano, a slična situacija je i u Valjevu.

U slučaju Opšte bolnice Valjevo vodi se 10 parničnih postupaka, a u četiri slučaja je doneta odluka o nadoknadi štete, rekla je Vujanovićeva. Prema njenim rečima, dva postupka se vode u Špacu.

Istraživanje je pokazalo da je broj usmenih zahteva veći od pismenih.

Diskriminacija Roma

Pravni skener je sa partnerskim organizacijama Romski centar za demokratiju, Društvo Roma i Mali princ nakon posete romskim naseljima u izveštaju izneo ocenu zdravstvene zaštite Roma, koji su pokazali bolju situaciju u regionima gde su angažovane romske medijatorke, nego tamo gde ih nema.

Predstavnici Romskog centra za demokratiju su naveli da Romi uglavnom nisu upoznati sa radom zaštitnika pacijenata, ali da jesu sa radom zdravstvenih medijatora, koji im pomažu pre svega u vakcinisanju dece.

I dalje je visok stepen diskriminacije pripadnika romske populacije u zdravstvenim ustanovama u nekim mestima, navode ti predstavnici.

Istraživanje je pokazalo i da se dešava da lekari upućuju Rome na privatne zdravstvne centre, kao i da ih diskriminišu na osnovu prezimena, poput Omerović ili Muratović, u zdravstvneoj knjižici, rekao je Radoslav Pešić iz Valjeva.

Ukazano je i na probleme u komunikaciji osoblja i romskih pacijenata, kao i da pacijenti često ne razumeju dijagnozu. Zdravstveni radnici su, međutim, u istraživanju ocenili da nemaju problema u komunikaciji i da jednako postupaju prema Romima kao i sa većinskim stanovništvom. Romi, s druge, smatraju da su disriminisani u zdravstvenim ustanovama i da prema njima ne postupaju kao sa većinskim stanovništvom.

Tamara Magdelinić iz Pravnog skenera je rekla da medicinsko osoblje ne poznaje osnovne oblike diskriminacije, kao i da se ne organizuju predavanja o odnosu i komunikaciji sa Romima za zdravstvene radnike, osim na Zvezdari.

Istraživanje je pokazalo da će Romi pre uložiti usmeni prigovor i obratiti se direktoru ustanove nego zaštitniku prava pacijenata.

Izvor: EurActiv 30.05.2012.god.
Foto: Beta

Arhiva vesti...

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi