Zdravstvo

Bolest može imati kraći burni i dugotrajan tok sa blažim i prikrivenim simptomima. Začepljenje i zatvaranje gnojnog sadržaja u potpuno zatvorenu kolekciju nastaje ukoliko je sprečena drenaža (oticanje) gnoja koji je stvoren zapaljenjem. Znaci bolesti su bolan otok pored, a ne iznad korena zuba, crvenilo desni (gingive), osetljivost zuba na pritisak (kuckanje instrumentom po zubu). Ređe se javlja temperatura, malaksalost, glavobolja, povišena sedimentacija i povećan broj leukocita.

Ukoliko je ovaj proces dugotrajan može da preraste u burniju varijantu pa da se smiri ili da ponovo pređe u stanje koje pacijent primećuje kao bolni otok koji gnoji. Isto tako, ovo bolno stanje nastaje ako se ne leči, ili nepravilno leči dugotrajni proces ili ako između zuba i desni zapadne strano telo, dlaka četkice za zube, deo čačkalice, riblja kost ili oštećeni koren zuba. Rezultat svega navedenog je širenje zapaljenja u okolna tkiva.

Ukoliko se više puta ponovi opisana situacija, bilo bi potrebno utvrditi da se slučajno ne radi o ozbiljnim bolestima: osteomijelitu (gnojno zapaljenje kosti), planocelularnom karcinomu ili eozinofilnom granulomu, što znači da je potrebno isključiti ova oboljenja.

Neophodno bi bilo da se pacijent što pre obrati stomatologu kako bi se postavila dijagnoza i preduzelo lečenje.

Do dijagnoze se u najvećem broju parodontalnih oboljenja dolazi na osnovu intervjua koji stomatolog obavi sa pacijentom, pregleda u ordinaciji, i rendgenskog snimanja zuba raznim tehnikama i iz više uglova. "Obični", dvodimenzionalni rendgenski snimak (retroalveolarni snimak i ortopantomogram) može ponekad dati delimični uvid u stanje kosti u okolini zuba, zbog preklapanja struktura tkiva, pa se u savremenim ordinacijama može pristupiti i snimanju pomoću kompjuterizovane tomografije koja daje dubinsku trodimenzionalnu sliku, da bi se odredile granice i obim oštećenog koštanog defekta prouzrokovanog apscesom.

U svakom slučaju, stomatolog će posle snimanja pristupiti prosecanju, drenaži i kiretaži (ljuštenju) obolelog tkiva, u lokalnoj anesteziji, i te odstranjene delove tkiva poslati na patohistološki pregled, primeniti lokalnu i opštu terapiju (antibiotici) i dati uputstva o daljem lečenju.

Kada se akutna upala smiri onda je potrebno rešavati uzrok nastajanja apscesa i rehabilitovati pacijenta u potpunosti.

(Preuzeto sa sajta Zavoda za javno zdravlje Beograd)