Zdravstvo

medicina > bolest


BOLESTI

podela bolesti, nastanak bolesti, dijagnoza bolesti i lečenje


BOLEST

Bolest je stanje nastalo promenom odvijanja normalnih funkcija u organizmu, tj stanje koje označava sva dešavanja u organizmu koja odstupaju od prirodnog toka živata. Bolest je uzrokovana promenom životnih funkcija u oragnizmu nastala kao reakcija na spoljne ili unutrašnje nadražaje i to: mehaničke, fizikalno-hemijske, biološke ili psihološke prirode. Dovodeći do promene životnog ritma Ishod bolesti može biti trojak i to: izlečenost bez posledica, izlečenje sa izvesnim promenama i posledicama i smrt.

PODELA BOLESTI

Bolesti se dele na:
Nasledne bolesti- su one koje se nasleđuju od roditelja ili predaka a prenose se hromozomima.
Urođene bolesti - su one koje nastaju u vreme trudnoće a nastale su pod uticajem raznih
štetnih faktora.
Stečene bolesti - su one u koje se razviju u periodu života.
Postoji još jedna vrsta, to su jatrogene bolesti, i one nastaju nepravilnim uzimanjem lekova ili kao posledica propratnih i neželjenih dejstava.

Druga podela bolesti je na:
Akutne bolesti - nastaju naglo i traju određeni vremenski period.
Hronične bolesti - obično nastaju postepeno i one mogu da traju dugo.
Subakutne bolesti su one koje čine prelaz između ova dva predhodna oblika.


NASTANAK BOLESTI

Za nastanak i pojavu bolesti povezani su razni činioci a neposredni uzročnici zovu se "faktori rizika". Na mnoge i sami utičemo fizičkom neaktivnoću, nepravilnom ishranom i nezdravim načinom života.
Bolesti prate subjektivne smetnje ili "simptomi".
Simptomi mogu biti specifični ili nespecifični. Specifični simptomi se javljaju kod manjeg broja bolesti, dok su nespecifični simptomi vezani za više vrsta oboljenja.
Skup različitih simptoma i znakova, naziva se sindrom i daje jednu kliničku sliku.


DIJAGNOZA BOLESTI

dijagnozaPostupak prepoznavanja i utvrđivanja neke vrste bolesti naziva se "dijagnoza".
Na osnovu simptoma (osnovnih i sporednih) bolesti lekar vrši detaljan fički pregled i medicinska ispitivanja. Na osnovu ovih pregleda i prikupljenih činjenica lekar postavlja dijagnozu. Dijagnoza mora da sadrži što veći broj činjenica za prepoznavanje bolesti i ona isakzuje: vrstu bolesti, lokalizaciju ili organ koji zahvata, uzrok, patogenezu bolesti, poremećaje funkcija, tok bolesti (evoluciju), ishod bolesti, aktivnost (aktivna ili miruje), i fazu razvoja(brza ili spora).Dobijeni podaci za uspostavljanje dijagnoze zovu se "anamneza". Najjednostavnije metode pretrage su fizikalne : inspekcija, palpacija, perkusija i askultacija. Nešto složenije su one laboratorijske te one kojima se bolesnik podvrgava pregledu uz pomoć različitih medicinskih aparata. Razlikovanje različitih bolesti se naziva diferencijalna dijagnoza.



logo svetske zdravstvene oraganizacije

Svaka dijagnoza se piše prvo na latinskom jeziku tako da svaki lekar u svetu ima jasnu sliku o kakvoj bolesti je reč ali i pored toga svetska zdravstvena organizacija je uvela međunarodnu klasifikaciju bolesti i srodnih zdravstvenih problema MKB-10 International Classification of Diseases and Related Health Problems (ICD).

 



LEČENJE BOLESTI

Nakon utvrđivanja dijagnoze bolesti lekar prepisuje terapiju za lečenje. Lečenje se vrši primenom lekova, operacijom ili primenom nekih drugih terapija i metoda. Za lečenje je odgovorna medicina.

Medicina i grane medicine


 

Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi