Zdravstvo

Vesti :: I lekari odlaze iz zemlje

lekari odlaze iz zemljeViše od 200 doktora za tri meseca zatražilo potvrde neophodne za zapošljavanje u inostranstvu. Zemlju napuštaju anesteziolozi, hirurzi, patolozi, koji su i inače u manjku

U poslednja tri meseca Lekarska komora Srbije (LKS) izdala je više od 200 takozvanih "gud stending" sertifikata, koje su potrebni našim lekarima kada konkurišu za posao u inostranstvu. Ne zna se koliko je njih zaista i otišlo u svet, ili tek pakuje kofere, jer nisu obavezni da o tome izveste LKS. Ali već sama činjenica da vade ove sertifikate ukazuje da sve više njih odlazi iz zemlje, ili bar pokušava da nađe posao izvan granica Srbije.

Profesor dr Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije, kaže za "Novosti" da je LKS do početka ove godine dobijala mesečno tek jedan-dva zahteva za izdavanje ovih sertifikata. Njima se zapravo potvrđuje da li je lekar član Lekarske komore, da li ima licencu, i da li se protiv njega vodi proces pred Sudom časti LKS. Potvrde se izdaju na engleskom, a zatim moraju da se prevodu i sudski overe kako bi bile validne u inostranstvu.

- Naši lekari odlaze u Sloveniju, Kuvajt, Indiju, Englesku i mnoge druge zemlje - kaže profesorka Radosavljević. - Nema razlike, zemlju napuštaju i mladi lekari, ali i specijalisti anestezije, kardiohirurzi, patolozi...

Zabrinjavajuće je što baš taj kadar i najviše nedostaje zdravstvu Srbije. Procenjuje se da u ovom trenutku bolnicama fali bar 300 anesteziologa. Njih nema na tržištu, pa su mnoge ustanove, među kojima, recimo, i KBC "Bežanijska kosa", ali i niz drugih centara, morale da angažuju anesteziologe u penziji!

- Nedostatak lekara je pojava koja je prisutna u svim zemljama Evrope - priča prof. Radosavljević. - Iz Nemačke i Engleske se odlazi u SAD, a u ove zemlje dolaze lekari iz Poljske, Češke, Ukrajine, Slovenije, pa se tako stvara manjak lekara. Naši lekari su jako cenjeni. Slovenija je pre dve godine, recimo, izmenila zakon i olakšala prijem lekara. Tako je tamo otišlo dosta lekara iz Srbije. Razlozi nisu samo bolje plate, već i mnogo bolji uslovi rada.

Srbija, međutim, teško može da računa na "uvoz" lekara čak i iz siromašnih zemalja, jer plata od 500-600 evra i činjenice da naše zdravstvo ne može baš da se pohvali najsavremenijom tehnologijom i dobrim uslovima za rad, teško da su ikom primamljive.

Za najiskusnije ljude u zdravstvu deficit kadra, kako sa visokom, tako i sa višom i srednjom stručnom spremom, koji se oseća u gotovo svim ustanovama, nije iznenađenje, jer se posle decenija "prepuštanja stihiji", tako nešto i očekivalo.

- Sa jedne strane imamo činjenicu da se politika upisa na medicinske fakultete ne vodi planski, niti se broj studenata smanjuje, pa se broj lekara na biroima rada povećava, a istovremeno u ustanovama imamo manjak stručnjaka. Oblast specijalizacija je, takođe, neuređena: ne poštuju se ni potrebe zdravstvenog sistema, ni želje lekara. Nema, naravno, ni jasnih kadrovskih planova koji prate zdravstvene potrebe nacije. I ne samo to, apsurd je da se u kadrovskim planovima Ministarstva zdravlja radna mesta kolega koji odlaze u penziju gase, a da se neprestano govori o "višku" lekara.

TEŠKO NAĆI IZLAZ
- Kadrovi nam odlaze jer ili ne mogu uopšte da nađu posao u Srbiji, ili odlaze specijalisti vrhunski stručnjaci zbog boljih plata i uslova rada u inostranstvu - kaže prof. Tatjana Radosavljević.
- Izlaz iz ove situacije vrlo je složen. Sistem bez novca ne može da motiviše lekare finasijski, a planovi o plaćanju po učinku nisu realni. LKS o ovome, kao o potencijalnom velikom problemu, govori skoro dve godine. Da bi se našlo rešenje neophodna je saradnja svih činilaca u zdravstvenom sistemu, a LKS je spremna da u ovom procesu učestvuje. Najgore bi bilo neko administriranje, jer migracija lekara postaje naša stvarnost, uz istovremeno najveći broj nezaposlenih lekara u regionu.

I na onima koji odlaze u inostranstvo, i na onima koji godine provode na birou rada umesto u ordinaciji, država mnogo gubi. Školovanje jednog lekara, prema nekim procenama sa univerziteta, košta oko 100.000 evra, a specijaliste još najmanje za trećinu skuplje.

Čak i da se zanemari fanansijski trošak, što bi za siromašnu zemlju kao što je naša, ipak, bio preveliki luksuz, štetu zbog odliva kadra teško je popraviti. Jer, potrebne su godine da se za mesto onih koji napuste zemlju iškoluju novi stručnjaci. Jedan specijalista se školuje oko dvadeset pet godina: osnovna i srednja škola, šest godina medicinskog fakulteta, dve godine rada pre dobijanja specijalizacije, i potom četiri do pet godina specijalističkog staža.

Izvor: NOVOSTI 23.07.2012.god.

Arhiva vesti...»


Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi