Zdravstvo

Vesti :: Mora li se kod psihijatra zbog sedativa?

xxxKome na duže treba bensedin, treba mu i psihijatar: Prof. dr Miroslava Jašović-Gašić; Potrebna dodatna objašnjenja za kardiološke slučajeve: Prim. dr Nevenka Dimitrijević

Po novom pravilniku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, oboleli od kardiovaskularnih, reumatskih ili nekih drugih oboljenja koji uz redovnu terapiju uzimaju i lek za smirenje sada svaka tri meseca moraju izabranom lekaru da donose izveštaj specijaliste - neuropsihijatra koji treba da potvrdi da im je korišćenje medikamenta za smirenje neophodno. U fondu kažu da su stručnjaci iz ove oblasti doneli ove mere jer se smatra da svako drugo propisivanje lekova za smirenje nije u skladu sa savremenim principima lečenja i da to vodi ka neracionalnoj upotrebi sedativa. U Srbiji se lekovi za smirenje troše u enormnim količinama - u toku prva tri meseca ove godine izdato je 2,3 miliona kutija sedativa više nego u prva tri meseca prošle godine. Samo leka „bromazepam" lane je na recept izdato više od 2.700.000 kutija. O ovoj temi mišljenje su ukrstile profesor dr Miroslava Jašović-Gašić, neuropsihijatar, direktor Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i član Komisije za lekove RFZO, i primarijus dr Nevenka Dimitrijević, izabrani lekar iz Doma zdravlja „Voždovac" i predsednica Saveza sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Politika: Da li je RFZO tražio da se sprovede ova odluka ili je to stav stručne komisije?

Jašović-Gašić: Traženo je rešenje kako bismo mogli da smanjimo utrošak za lekove koji su potrebni pacijentima. Formirana je nova komisija, koja se sastoji od neurologa, psihijatara i jednog anesteziologa. Kao komisija smo dobili izveštaj fonda o potrošnji ovih lekova i tome koliko je utrošeno para za ovu grupu medikamenata. Ne postoje lekovi iz drugih grupa koji su toliko opteretili fond. „Bromazepam" je rekorder po broju propisanih medikamenata, a tu je „dijazepam", „lorazepam"... Benzodijazepini su bezbedni lekovi i imaju veliku širinu. Problem je što ih mi pijemo kao pilulice.

Politika: Da li je baš moralo da bude doneto ovakvo rigorozno pravilo?

Jašović-Gašić: Osim ekonomskih, postoje i stručni razlozi za to. Benzodijazepini izazivaju zavisnost. Posle izvesnog vremene nema terapijskog dejstva u dozi i dolazi do pojačavanja doza. Svuda u svetu postoje vodiči za davanje ovih lekova, pa ih tako u Americi ne možete davati više od mesec dana. Ako želimo da budemo Evropa, mi moramo da ograničimo njihovu upotrebu. Jedina mogućnost je bila da se ograniče lekari i da psihijatar daje mišljenje.

Dimitrijević: Potpuno se slažem sa dr Jašović-Gašić da je prekomerna upotreba ovih lekova. Mi imamo problem da pacijentu objasnimo da on ne treba da ih pije dugo. Stanja gde dugo uzimaju ove lekove su neuropsihijatrijska stanja, koje poštujemo. Mi smo dotakli temu uloge lekara opšte medicine koji se tretira kao skretničar koji daje upute. Problem imamo sa internistima-kardiolozima koji uz hroničnu terapiju, najčešće zbog hipertenzije, daju ove lekove kao pomoćno sredstvo uz hroničnu terapiju. Oni koji veruju kardiologu žele pošto-poto da dobiju lek, pa „ubacujemo" i psihijatre u priču. Mi moramo da im damo uput za psihijatra.

Politika: Da li pacijenti neće da idu kod psihijatra?

Dimitrijević: Neće, kažu da nisu ludi da bi išli kod psihijatra.

Jašović-Gašić: Ne želi niko da otvori karton kod psihijatra.

Mi imamo problema sa tim da ljudima objasnimo da odlazak kod psihijatra ne znači nekakvu sramotu. I drugi lekari imaju takav stav prema psihijatrima.

Politika: Koliko su pacijentima dostupni psihijatri i koliko bi hronični bolesnici čekali na pregled da bi im se „potvrdila" recimo kardiološka terapija?

Jašović-Gašić: U Klinici za psihijatriju KCS se ne čeka.

Dimitrijević: Kod našeg psihijatra se zakazuje, mislim da se čeka 15 dana.

Politika: Mislite li da sada neće biti zakrčene ordinacije psihijatara hroničnim bolesnicima koji će morati da dođu i kod njih na pregled, kao i da će se ti pregledi svesti na puku formalnost?

Jašović-Gašić: Potcenjuje se uloga psihijatra.Mora da se obavi dijagnostički razgovor sa psihijatrom. Ne može neko da dođe i kaže: „Ja sam došao po 'bensedin'". Mora psihijatar da vidi da li ima potrebe da pacijent pije taj lek.

Dimitrijević: I psihijatri u domovima zdravlja smatraju da je uvreda struke ako neko dođe i kaže da mu samo treba lek. To je ponižavanje. Nedostaje saradnja psihijatra i kardiologa i da oni između sebe koordiniraju. Postoje i pozitivna i negativna svojstva nekih lekova.

Jašović-Gašić: Uloga lekara opšte prakse se degradirala. Sve je svedeno na propisivanje recepata.

Politika: Po brojkama bi se reklo da milioni Srba žive na „bensedinima" i da vas sada mole da ih ne terate kod psihijatra da im se tu otvara karton zbog jedne kutije „bensedina"? Ima li šanse da se odluka povuče ili produži rok dolaska?

Jašović-Gašić: Ništa nije nepromenljiva kategorija. Sadašnja odluka je trenutno najbolje rešenje. Ako bi se ti lekovi stavili na negativnu listu i kupovali, onda bismo mi bili jedina zemlja gde se ovi medikamenti prodaju kao pilulice.

Politika: Da li ste saglasni sa stavom pacijenata da je dodatno maltretiranje da ako boluju od srca ili reume moraju da idu kod psihijatra na svaka tri meseca zbog dela terapije?

Dimitrijević: Pacijenti moraju da nađu druge alternativne načine da se smire.

Jašović-Gašić: Ovo je dobrobit i pacijenata i države. Za lečenje visokog krvnog pritiska, bar u početku, to su lekovi koji se daju pacijentima. Nedavno sam pročitala da svega 10 odsto pacijenata može da se izleči od hipertenzije, a ostali su tipovi koji se drže pod kontrolom. Takvim pacijentima treba dodati ove lekove. Sedativi se daju samo kod teških, hroničnih reumatskih bolesti.

Politika: Da li je Komisija za lekove RFZO imala predstavu kakve će posledice ova odluka imati u javnosti?

Jašović-Gašić: Jesmo, a jedan kolega je čak rekao: „Sad će biti navala na psihijatre". Mnogo smo diskutovali, prva sednica je trajala šest sati. Ne branim ni komisiju, ni fond, ali u jednom trenutku, presudila je dobrobit naših pacijenata, a istovremeno smo gledali da nađemo neki kompromis sa materijalnom i ekonomskom stranom.

Politika: Šta je komisija htela da postigne ovakvom odlukom?

Jašović-Gašić: Da se poštuje konačno stručni pristup propisivanju lekova.

Politika: Lekari u domovima zdravlja pišu na recept 10 i više godina unazad ove lekove, čemu promena baš sada?

Jašović-Gašić: Bilo je vreme da se usaglasimo sa stručnim razlozima, nezavisno od ogromnih troškova. Razumljivo je što RFZO brine o novcu. Kada su nam predočili sumu novca, koji odlazi samo za ove lekove, kao članovi komisije pomislili smo da li ih uzimamo umesto obroka.

Politika: Ali, takvu veliku, rekordnu u Evropi, upotrebu ovih lekova, diktirali ste i vi i lekari.

Jašović-Gašić: Jesmo, ali sada to moramo da smanjujemo.

Dimitrijević: Nije to problem samo kod nas. Pacijenti traže uporište u tabletama za rešavanje svakodnevnih problema. Kao narod imamo osobinu da bi svi hteli nekoga da lečimo. Bar jedan pacijent dnevno mi dođe i po pravilu je to mlađa osoba koja mi kaže da je sve na Internetu proučila o svojim simptomima. Od mene samo traži da joj napišem uput. To ne mogu da uradim, jer odgovaram za svaki uput, a naučena sam da kolegi ne mogu da pošaljem uput gde samo stoji: „Molim vas pregled!" To ne znači ništa, ali je to teško objasniti pacijentu.

Politika: Da li ste kao izabrani lekar, zbog ove odluke, počeli da upućujete pacijente psihijatru?

Dimitrijević: Više ubeđujem pacijente da ne treba da piju više ove lekove. Mali je broj pacijenata, mahom mlađih ljudi, koji na primer samo piju „bromazepam", koji stalno dolaze i žale se da su pod stresom. Slala sam ih već kod psihijatra, neki su otišli, neki nikada nisu. Problem su stariji pacijenti, koji dugo piju „bensedin" ili „bromazepam", u sklopu kardiološke terapije i nekih reumatoloških oboljenja. Sa njima pregovaramo.

Politika: Da li ima puno pacijenata koji uzimaju „bromazepam"? Dimitrijević: Ima. Zato podržavam fond. Pojava je dostigla tako velike razmere da je nekako moralo da se interveniše, mada se plašim sledećeg koraka, o kojem pacijenti ne znaju ništa, a to je obilazak komisija RFZO, koji će pregledati naše kartone i proveravati koliko smo ovih lekova propisali. Lekari opšte medicine će dobiti da plate račune za lekove, koje su propisali u većoj meri od utvrđene. To se tretira kao zloupotreba službenog položaja.

Politika: Zar vam onda ovakvo rešenje ne ide u prilog ?

Dimitrijević: To opet ide na našu štetu, jer kada izabrani lekar napiše uput to ulazi u takozvanu kapitacionu formu, jer se gleda da li dajem više uputa nego što je racionalno.

Politika: Koliko puta dnevno napišete recept za „bensedin" ili „bromazepam"? Da li više od 40 puta?

Dimitrijević: Pa, toliko. Mnogo! Jednog dana, pri kraju radnog vremena, moja koleginica me je upitala da li sam tog dana imala ijednog pacijenta, kome nisam propisala neki od benzodijazepina. To je zaista dobilo strahovite razmere. Međutim, sada ne mogu da dam više od tri meseca u toku godine, jer ću platiti iz svog džepa. Sada moram da objasnim pacijentu da treba da vodim računa o potrošnji lekova.

Jašović-Gašić: Svuda u svetu postoji konsultativna psihijatrija i mnoga somatska, hronična oboljenja se leče multidisciplinarno. Odlazak kod ovog specijaliste ne znači da je neko obeležen ili da je psihijatrijski oboleo. Danas karcinomi ne mogu više da se leče bez psihijatra.

Dimitrijević: Ne znači da će pacijent time što je otišao kod psihijatra i dobiti svaka tri meseca „bensedin".

Jašović-Gašić: Čoveku kome je benzodijazepin potreban duže od tri meseca - treba da ide i kod psihijatra. Ti lekovi su vrsta psihološke poštapalice, koja u jednom trenutku više nema nikakav terapijski učinak. Postoji samo psihološka zavisnost: evo, ja sam uzeo lek koji će da me spase! Tu je bolje da čovek sa psihijatrom obavi razgovor od 20 minuta ili pola sata.

Politika: Da li Komisija za lekove može da povuče ovu odluku ili da je, možda, izmeni?

Jašović-Gašić: Ja sam samo jedan od članova komisije, ali mislim da se ne može povlačiti. Ali, uvek postoji mogućnost da se traže bolja rešenja.

Dimitrijević: Ne treba odluku povlačiti, ali možda bi nam bila potrebna dodatna objašnjenja vezane za kardiološke preporuke. To nam je najveći problem i treba da postoji neki dogovor između kardiologa i psihijatara.

Jašović-Gašić: Rešenje bi moglo da bude da se u toku radne nedelje odvoji sat ili dva kada bi lekari opšte prakse zajedno sa svojim psihijatrima, prodiskutovali tipične slučajeve.

Politika: Da li bi onda umesto pacijenata mogli da se u okviru jednog doma zdravlja „šetaju" kartoni ?

Dimitrijević: To nije dozvoljeno. Uostalom,svi podaci iz zdravstvenih kartona podležu zakonskoj zaštiti ličnih podataka.

Jašović-Gašić: To apsolutno ne može da se dozvoli. Ne razumem šta je strašno u činjenici da se zakaže pregled kod psihijatra. To je u osnovi jedan dijagnostički razgovor, koji ostaje kao lekarska tajna. Čak sam susret i čin razgovora, omogućava da pacijent uvidi svoje probleme. Ne mora on da bude pacijent. On je došao da traži savet od profesionalca.

Politika: Naši čitaoci se javljaju sa pritužbom da je nehumano u vreme ovakve ekonomske krize, besparice i nesigurnosti, lišiti naciju ovih lekova. Zašto se ne obezbedi posao mladima, bolje penzije, pa onda zabranjivati propisivanje lekova za smirenje.

Jašović-Gašić: Prvo,benzodijazepini neće rešiti njihov problem, a drugo ovo nije zabrana, već ograničenje dosadašnjeg širokog propisivanja ovih lekova. Kada bi nekom ozbiljnom psihijatru u Americi rekli da vam pacijent godinu dana uzima benzodijazepin, lekar bi bio zaprepašćen, verujte mi. Pa, kada radimo neke studije o lekovima i kada nam treba kontrolna grupa pacijenata koja ne uzima nikakav lek, mi ne možemo da nađemo osobu u čijem urinu nema prisustva benzodijazepina.

Dimitrijević:Postoje i neka druga rešenja, neka lekovita sredstva, koja ne moraju da se uzimaju na recept i koja imaju blage sedativne efekte i mogu se u apoteci dobiti uz savet farmaceuta. Ipak, naš narod treba da se suoči sa problemima. Činjenica je da teško živimo. Svakodnevno na poslu slušamo jadikovke: ljudi gube posao, deca im se odaju narkomaniji, prostituciji, ima mnogo obolelih od karcinoma... Ni lekari opšte prakse, ni psihijatri ne mogu da reše te probleme, ali ne može ni „bensedin".

Izvor: POLITIKA 03.10.2011.

Arhiva vesti...»

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi