Zdravstvo

Vesti :: Novi sistem za efikasno zbrinjavanje pacijenata

zbrinjavanje pacijenataPredviđeno je da sve beogradske zdravstvene ustanove Gradskom centru za obaveštavanje dostavljaju podatke, odakle se prosleđuju Gradskom zavodu za hitna medicinska stanja.

Tako bi ekipe Hitne medicinske pomoći na terenu u svakom trenutku imale informaciju gde su slobodni kapaciteti i gde mogu prevoziti pacijente.

deja da se pri Gradskom centru za obaveštavanje obavlja i koordinacija zbrinjavanja urgentnih stanja nastala je iz potrebe da se na jednom mestu slivaju podaci o raspoloživim kapacitetima za prijem pacijenata čije zdravstveno stanje zahteva hitno zbrinjavanje. To će omogućiti da pacijenti dobiju bržu, efikasniju i kvalitetniju medicinsku pomoć i negu. U Gradskom centru za obaveštavanje već se prikupljaju i obrađuju sve dostupne informacije neophodne za nesmetano obavljanje vitalnih funkcija Grada, pa je logično da se sa istog mesta koordinira i zbrinjavanje hitnih zdravstvenih slučajeva.

Zamenik gradskog sekretara za zdravstvo dr Aleksandar Stefoski u razgovoru za "Vreme" govori o prednostima ovakvog sistema rada. "Na ovaj način želeli smo da postignemo ravnomerniju opterećenost zdravstvenih ustanova i to kako gradskih tako i onih čiji je osnivač država, imajući u vidu da o zdravlju građana Beograda brinu svi zajedno i da su neke državne ustanove, pre svega mislim na Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, zaista preopterećene. Svima nama je cilj da građanima obezbedimo neophodnu uslugu u što kraćem roku, bez čekanja ili ‘šetanja’ od ustanove do ustanove, što je od presudnog značaja kada su u pitanju hitna stanja i spasavanje ljudskih života", rekao je Stefoski.

Od prošle nedelje, kada je zvanično počeo sa radom, u Centar svakodnevno pristižu podaci o slobodnim posteljama u bolničkim zdravstvenim ustanovama koje su na raspolaganju za prijem pacijenata kojima je potrebno hitno lečenje. Do 14 časova već se zna koja bolnica raspolaže sa koliko slobodnih postelja. Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć dobija sumirane podatke i svoje ekipe na terenu obaveštava gde ima slobodnih kapaciteta i gde mogu prevoziti pacijente. Četiri gradska kliničko-bolnička centra izdvojila su od 15 do 20 odsto postelja za prijem pacijenata u hitnim stanjima, dok je svetski standard za te namene od 10 do 15 odsto, saopšteno je u gradskoj upravi.

"Kako je proces veoma dinamičan, stanje se menja iz sata u sat, a bitno je da je preko Centra omogućena neprekidna komunikacija, 24 časa svakodnevno sa svim zdravstvenim ustanovama, i da se sve promene evidentiraju i prosleđuju ekipama Hitne pomoći. Na taj način oni znaju kada su, na primer, popunjene postelje u koronarnoj jedinici u jednom kliničko bolničkom centru i prevoze pacijenta sa akutnim srčanim smetnjama u drugi, najbliži centar koji ima koronarnu jedinicu", objašnjava Stefoski. On je naveo da još uvek nisu povezane sve zdravstvene ustanove koje učestvuju u sistemu dežurstava, ali da se to očekuje krajem meseca. Po njegovim rečima, važno je bilo da se u sistem odmah uključe one službe i odeljenja gde postoji najveći priliv pacijenata. Tu se pre svega misli na akutna stanja kod oboljenja srca i krvnih sudova, hitna neurološka stanja kao što je moždani udar i stanja koja zahtevaju hirurški tretman, bilo da se radi o traumi i povredama, akutnom abdomenu i slično.

"Za sada u Centru sve dobro funkcioniše. Po jedan lekar iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć i iz Urgentnog centra su svakodnevno angažovani posle 13 časova. Kada se u potpunosti uhodamo i uključimo i druge ustanove, bez obzira da li je aktuelan problem prepunjenosti njihovih kapaciteta ili ne, mislim da će dobra trijaža (razvrstavanje bolesnika prema stepenu hitnosti i vrsti potrebne pomoći) i efikasno zbrinjavanje zaživeti u pravom smislu, na obostrano zadovoljstvo, kako pacijenata tako i zaposlenih u zdravstvenim ustanovama", dodao je Stefoski.

Sanja Vuksanović Žugić, načelnica Uprave za vanredne situacije u Beogradu, smatra da Centar za obaveštavanje neće imati problema sa novim operativnim zadatkom koji im je poveren, pošto Centar sarađuje sa svim gradskim sekretarijatima i njihov rad je uhodan.

"Centar ima dovoljan broj operativaca koji rade po smenama i povezan je sa svim operativnim centrima kliničko-bolničkih ustanova. U slučaju vanredne i hitne situacije, imamo mogućnost da pomoću takozvanih poprečnih veza kontaktiramo s njima. Dakle, mi omogućavamo koordinaciju kad drugi sistemi veza ne funkcionišu. Saradnja sa svim MUP-ovim organizacionim jedinicama je na izuzetnom nivou", istakla je načelnica Vuksanović Žugić.

Broj poziva varira u zavisnosti od društveno-političkih dešavanja u zemlji. Tokom mirnijih dana, Centar u proseku dobije oko sto poziva, dok je u situacijama rizičnih društvenih događaja ili vremenskih nepogoda broj poziva višestruko uvećan. Samo u februaru ove godine, zbog velikog snega i hladnoće, u Centru je zabeleženo preko 10.000 poziva.

"Najviše posla smo imali za vreme ratnih dejstava, kao i za vreme važnih društveno političkih zbivanja, poput mitinga, a poslednji veći događaj koji smo ispratili je požar u bioskopu Kozara", objasnila je Vuksanović Žugić.

Za rad i funkcionisanje ove službe od velikog značaja su pomoć i podrška koje dobija od grada Beograda i gradonačelnika Dragana Đilasa. "Oprema Centra je dotrajala i mora se poboljšati. U tome se oslanjamo na Skupštinu grada. Trenutno smo u pregovorima da Centar opremimo novim monitorima i računarima, što će omogućiti da pratimo i veći broj kamera", dodala je Vuksanović Žugić. Ona je naglasila da je i MUP dosta pomogao uvođenjem optičkih kablova i celog sistema veza koji dolazi do Centra.

Osim bezbednosnih kamera po određenim lokacijama u gradu, komandni pult za upravljanje sirenama za javno uzbunjivanje je još jedan segment u radu sistema. Centar je povezan direktnim telefonskim i radio vezama sa važnim subjektima u sistemu zaštite i spasavanja, od javnih komunalnih preduzeća, vojske, MUP-a, privrednih sistema...

Jedna od zaposlenih u Centru je dr Vera Stojiljković, načelnica odseka za prijem i obradu naloga za intervencije u Hitnoj pomoći. Prema njenom mišljenju, ovaj sistem je trebalo da bude uveden još davno. "Cela ideja je potekla iz Urgentnog centra koji je pretrpan pacijentima i tamo ih je jako teško zbrinuti. Na inicijativu dr Zlatibora Lončara, direktora Urgentnog centra koji je prepoznao objektivni problem i definisao ga, sad u svakom trenutku znamo podatke o broju pacijenata u određenoj ustanovi i gde možemo bolesnika da dovezemo kako bi bio zbrinut. Sve podatke, koji se ažuriraju u realnom vremenu, imamo već do 13.30 časova u operativnom centru i onda ih prosleđujemo do Hitne pomoći. Ovaj sistem nije zahtevao ulaganje dodatnih sredstava i mislim da će se operativci i zdravstveni radnici brzo uhodati. Mnogo je lakše kad znate gde možete da odvezete pacijenta."

Gradski centar za obaveštavanje nastao je sedamdesetih godina prošlog veka, a 2004. godine je renoviran. Tada je uloženo 40.000 evra u modernizaciju ove operativno-tehničke jedinice, nabavku savremene opreme za monitoring, sistema telekomunikacijskih veza i računarske opreme. Osim gradskih službi, i Beograđani mogu prijaviti određeni problem Centru za obaveštavanje na broj 1985.

Izvor: VREME 06. 12. 2012.god.

Arhiva vesti...»

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi