Zdravstvo

Vesti :: Od raka obolevamo manje, a umiremo najviše

stbijaU 60 odsto slučajeva pacijenti se javljaju lekaru kada je bolest već u kasnom stadijumu

Po broju obolelih od svih vrsta tumora, kod oba pola, Srbija zauzima 25 mesto među 50 rangiranih država, podaci su Svetskog fonda za istraživanje karcinoma (World Cancer Research Fund International), vodeće svetske ustanove koja izučava vezu između malignih bolesti i faktora rizika. Najveća stopa obolevanja je u Danskoj – 338 na 100.000 stanovnika, a slede je Francuska, Australija, Belgija, Norveška, SAD, Holandija…Srbija po ovoj klasifikaciji ima stopu 269,7 na 100.000 stanovnika i nalazi se u „zlatnoj sredini”.

– Tačno je da smo po učestalosti obolevanja u sredini, ali po umiranju od raka nalazimo se pri evropskom vrhu. Glavni razlog je to što se u Srbiji u 60odsto slučajeva pacijenti javljaju lekaru kada je bolest već u kasnom stadijumu, a poznato je da 40 odsto malignih bolesti može da se predupredi ako se eliminišu faktori rizika, kao što su alkoholizam, pušenje, gojaznost – kaže za „Politiku” prof. dr Radan Džodić, koordinator u Ministarstvu zdravlja za maligne bolesti.

Dr Dragan Miljuš, načelnik odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti u Institutu za javno zdravlje „Batut”, smatra da je nedostatak organizovanih programa za primarnu i sekundarnu prevenciju jedan je od razloga porasta obolevanja i umiranja od malignih tumora u Srbiji.

– Obolevanje od raka zavisi od izloženosti faktorima rizika, za većinu tumora prosečno vreme od prve izloženosti do pojave raka je 15 godina. U Srbiji je 2006. 33,6 odsto stanovništva pušilo, 40,3 odsto je svakodnevno ili povremeno konzumiralo alkohol, 18,3 odsto je bilo gojazno i 67,7 odsto nije bilo dovoljno fizički aktivno. To su najviši rizici u Evropi, a to bi sve trebalo uzeti u obzir– kaže dr Miljuš.

On podseća kako su članice Evropske zajednice još 1985. godine pokrenule zajednički program pod nazivom „Evropa protiv raka” sa ciljem da se do 2000. godine smanji smrtnost od raka za 15 odsto. Zahvaljujući pre svega antipušačkim kampanjama, zatim skriningu raka grlića materice, dojke i debelog creva, kao i aktivnostima u promociji zdravlja, smrtnost od raka je smanjena u proseku za 10 posto kod muškaraca i 80 odsto kod žena.

– Moramo da budemo realni: zakasnili smo 20 godina sa organizovanim pregledima za rano otkrivanje raka i teško je sada dostići razvijene. Imamo dobre lekare, ali pojedinačnim akcijama i zalaganjima ne može se postići veliki pomak u borbi sa rakom. Verujem da ćemo u narednih pet godina značajno popraviti odziv na sve akcije ranog otkrivanja – obećava dr Džodić.

Umesto početkom devedesetih (u Engleskoj skrining je počeo 1988) u aktivnu borbu protivraka krenuli smo tek u decembru 2012. godine organizovanim pozivanjem žena da se jave na mamografski pregled. Te godine, dijagnostikovano je 37.000 obolelih od karcinoma, a od ovih bolesti umrlo je 21.000 građana.

– Država i te kako shvata šta se događa i koliko ljudi nam umire zbog raka. Ali ne možete sve popraviti odjednom. Naš zdravstveni sistem radi onoliko koliko može u zavisnosti od ekonomske moći.

Žak Širak je svojoj naciji 2002. poručio „Gospodo, borba protiv raka je prioritet francuske države” i doneo prvi nacionalni plan, koga su posle preuzeli Nikola Sarkozi i Fransoa Oland. Pripremam sličan plan borbe protiv raka, baziran na francuskim dokumentima, koji će se najkasnije do kraja godine naći pred poslanicima Skupštine Srbije – dodaje dr Radan Džodić.

U vezi sa stalno prisutnim verovanjem da je porast broja umrlih od raka posledica bombardovanja municijom sa osiromašenim uranijumom tokom NATO agresije 1999, dr Džodić smatra da se takav zaključak ne može doneti bez ozbiljnog istraživanja, prevashodno među stanovništvom na područjima gde je dejstvovano takvim projektilima.

Do kraja avgusta, za osam meseci drugog ciklusa organizovanog programa ranog otkrivanja raka dojke, na pregled mamografom pozvano je 58.000 žena od 50 do 69 godina, a tom pozivu se odazvala svaka druga. To govori da je potrebno stalno naglašavati značaj ovih pregleda – navela je za „Politiku” primarijus dr Verica Jovanović, šef Kancelarije za skrining.

Tokom ovog perioda obavljeno je 25.000 skrining mamografija i otkriven je 31 slučaj raka dojke.

Organizovani skrining programi ranog otkrivanja raka dojke počeli su u decembru 2012. godine. U prvom ciklusu (decembar 2012–decembar 2014) na preglede u bolnice i domove zdravlja u 29 opština pozvano je 162.741 žena. Urađeno je 78.576 mamografskih pregleda i kod 290 žena je otkriven rak dojke.

U Srbiji su u toku još dva programa ranog otkrivanja raka – na grliću materici i na debelom crevu (oba pola).

Do jula ove godine, obavljeno je 164. 893 testa za rano otkrivanje raka grlića materica, kancer je otkriven kod 95 žena. Odziv je bio 59 odsto.

Kada je reč o skriningu raka debelog creva, pozvano je oko 100.000 građana, žena i muškaraca starosti od 50 do 74 godine. Test je uradilo njih 63.000, a kod 129 je utvrđeno oboljenje.

Reč skrining, koja se nalazi u nazivima programa ranog otkrivanja raka, kako objašnjava dr Verica Jovanović, znači masovno pozivanje na pregled građana određenih godišta, bez simptoma i znakova bolesti.

Izvor: POLITIKA 19. 09. 2015.

Arhiva vesti...

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi