Zdravstvo

Vesti :: Srbija razgovara: Lekarske greške – otkrivanje i dokazivanje

xxxĆasić: Teško dokazivanje zbog nezameranja doktorima.
Radosavljević: Protokoli lečenja spas i za pacijente i za lekare.
Šesnaestomesečna Natalija Tešić preminula je od meningitisa u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici u Beogradu, gde je na lečenje upućena tek posle tri pregleda u Domu zdravlja „Novi Beograd". Ovaj slučaj, u kojem postoji sumnja u ispravno postupanje lekara, još jednom je pokrenuo pitanje otkrivanja i sankcionisanja lekarskih grešaka. O tome za „Politiku" govore direktorka Lekarske komore Srbije (LKS) dr Tatjana Radosavljević i advokat Dejan Ćasić, branilac oštećenih, ali i lekara u „medicinskim" sudskim procesima.

Politika: Svedoci smo nedavne tragične smrti deteta iz Novog Beograda. Šta Lekarska komora Srbije može da učini na rasvetljavanju ove tragedije?

Radosavljević: Mogu reći ono što Lekarska komora u takvim slučajevima inače može da uradi, jer pretpostavljam da će ovaj slučaj biti predmet na sudu časti Lekarske komore Srbije, što automatski isključuje mene kao nekog ko može da govori o konkretnom slučaju. LKS može da uradi sledeće: mi dobijemo rezultate nadzora i po dobijanju ostalih relevantnih podataka organi komore donose odluku da li ima elemenata za postupanje po službenoj dužnosti. Istovremeno, rodbina može da podnese prijavu sudu časti i tada to odmah ide u proceduru pred sudom časti regionalne lekarske komore. Mi smo od ujaka pokojne devojčice dobili mejl, a ja sam u medijima tim povodom izjavila da postoji procedura prijave predmeta, zato što smo mi pri pravljenju pravilnika suda časti koristili pravilnike o radu krivičnih sudova. To znači da stranka u zatvorenoj koverti sa napomenom „za sud časti" predmet dostavi kao preporučen sa povratnicom regionalnim komorama ili LKS-u. Povratnica je bitna jer ukazuje da je predmet stigao i da teku određeni rokovi. Potom, sudovi časti uzimaju u proceduru određeni slučaj, biraju se sudija izvestilac i tri člana sudskog veća, uz logističku podršku pravnika sa pravosudnim ispitom i pravi se pravi proces pred sudom časti.

Sankcije koje sudovi časti donose su vrlo jasno propisane Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i trostepene su: za lakša dela nesavesnog lečenja i dela protiv zdravlja ljudi i povredu kodeksa medicinske etike predviđena je novčana kazna i opomena koja se objavljuje u glasilu komore i sredstvima javnog informisanja, ali se isto tako u tim glasilima objavljuju i oslobađajuće presude. U slučaju da je reč o srednje teškom delu nesavesnog lečenja i lečenja protiv zdravlja ljudi i povreda profesionalne etike doktoru može da se ukine pravo da se bavi tom specijalizacijom i da mu se privremeno oduzme dozvola, a ako su u pitanju najteža dela protiv zdravlja ljudi, onda se licenca trajno oduzima.

Politika: Ovih dana iz medicinskih krugova se može čuti da mediji sprovode linč nad lekarima u vezi sa slučajem male Natalije i da „sude pre presude". Kakav je Vaš utisak?

Radosavljević: Sudski veštaci govore da je potrebno bar 15 dana da bi se dobili svi relevantni podaci o rezultatu obdukcije. Bojim se da je napravljena loša slika o lekarima, da će se pacijenti plašiti da odu kod doktora, jer im neće verovati, a lekari će početi da se pitaju zašto uopšte da rade, jer ako ne rade, ne može niko da im umre i ne može niko da ih osudi zbog toga. U ljudskoj je prirodi da ako izgubiš nekog najbližeg, a naročito dete, uvek pokušavaš da nađeš krivca za to. A cela priča se vraća na jednu prostu stvar: u Srbiji ne postoji definicija lekarske greške, jer ne postoji obavezujući način na koji se svaka bolest leči.

Politika: Gospodine Ćasiću, da li Vi mislite da je javnost sa pravom uznemirena i strahuje od mogućeg zataškavanja slučaja?

Ćasić: Zbog pritiska medija, vrši se pritisak na organe pravosuđa da rade svoj posao. Ja kao punomoćnik oštećenih moram da odam zahvalnost medijima za taj pritisak. Mi imamo situaciju da lekarska komora podnosi ili ne podnosi krivične prijave protiv svojih članova. Inicijatori krivičnih prijava protiv lekara su prvenstveno mediji, pa tek onda Ministarstvo zdravlja. Neki lekari završe u pritvoru, ali kada dođe do pretresa, sudije traže pomoć lekara veštaka da im razjasne slučaj. Ja zastupam porodicu pokojnog Zorana Novakovića, koji je umro sa 25 godina od zuba, a postupak je danas, posle šest godina u fazi glavnog pretresa koji još nije održan. Punih šest godina mi čekamo da se održi glavni pretres za lekare koji su optuženi da su doprineli smrtnom ishodu.

Politika: Da li su pacijenti u zdravstvenim ustanovama obavešteni na koji način mogu da se obrate Lekarskoj komori Srbije?

Radosavljević: Ne, nisu, mi smo sajt postavili pre 15 dana i taj sajt sadrži pravilnik o radu sudova časti. Mi nemamo pristup zdravstvenim ustanovama, u kojima, inače, postoji zaštitnik pacijentovih prava. On bi trebalo da obavesti pacijente da imaju pravo da se obrate sudovima časti. Mi nemamo načina da nateramo direktore zdravstvenih ustanova da daju jednu takvu informaciju pacijentima. Postoji određeni gard prema Lekarskoj komori u zdravstvenim ustanovama i zato je jedini način komunikacije - sajt Lekarske komore, a to podrazumeva da pacijenti imaju pristup Internetu. Nemamo mogućnosti, a ni prava da javnost obaveštavamo o našem radu, osim preko sredstava javnog informisanja. Mi smo izvršili licenciranje lekara, izabrali smo najnepotkupljivije i najmoralnije sudije za sudove časti, napravili smo pravilnik o radu sudova časti, kopirali smo Krivični postupak, primili smo pravnike koji će doktorima pomagati. Sada počinjemo zajedno sa pravosudnim centrom edukaciju sudija u sudovima časti gde učestvuju i profesori Pravnog fakulteta i stručnjaci Medicinskog prava i veštaci. U međuvremenu, u Beogradu je 85 predloga predato sudu časti. Predsednik suda časti regionalne komore Beograda dr Ivica Milosavljević je otvorio sve premete i odredio sudije izvestioce za 30 predmeta - oni se ne odnose samo na dela nesavesnog lečenja, tu su i predmeti koji se odnose na slučajeve mobinga, povrede medicinske etike i sudije izvestioci imaju rok od mesec dana da od zdravstvenih ustanova traže medicinsku dokumentaciju, pri čemu one nemaju obavezu da je daju.

Politika: U Srbiji postoji uverenje da su lekari jedna od najzaštićenijih profesija. Da li imate podatak koliko je sudskih presuda protiv lekara doneseno?

Radosavljević: Ja ne znam tačan broj. Mi smo svih 28.500 lekara kad su dobijali licence proveravali da li imaju pravosnažne sudske presude protiv nesavesnog lečenja i protiv zdravlja ljudi i takvih nije bilo puno - na prste dve ruke bi se mogli nabrojati ti slučajevi. Ne znamo koliko se krivičnih prijava podnese protiv lekara svake godine - takve podatke možete dobiti samo od sudova. Ali, nije poenta samo u krivičnom postupku, ono što postoji u drugim zemljama je građanska parnica u kojoj postoje odštetni zahtevi. Tamo lekar može platiti pacijentu kome je naneo štetu, kod nas toga još nema. LKS ima misiju da navede ime i prezime lekara koji je nesavesno lečio, ili uzeo novac pa je osuđen zbog korupcije. Ono što u Srbiji ne postoji je jedinstveni spisak veštaka medicinske struke. Bilo koja napomena u razgovoru sa našim ministrom zdravlja da treba napraviti zakon o lekarstvu, koji ima pravna akta koji se odnose na veštake, nailazi na negiranje da je to uopšte potrebno. Posebno su važni protokoli lečenja - na primer ja kao pulmolog treba da imam protokol po kojem moram da pregledam pacijenta, šta od analiza treba da uradim, šta od lekova moram da mu dam. Uz postojanje protokola, ako nešto ne uradim, ja moram da odgovaram. Onda je i sudiji jasno da sam pogrešila i onda veštaci nemaju veliki prostor da manipulišu u tim stvarima.

Politika: Ko je kriv za to što nema protokola?

Radosavljević: Ministarstvo zdravlja ima vodiče dobre prakse koji nikoga ne obavezuju i onda nemate krivca. U razvijenim zemljama imate obavezujuće protokole i ako se ne postupa po njima, neko će platiti debelu odštetu.

Ćasić: To je greška Ministarstva zdravlja, i to daje lekarima za pravo da se brane na način da su oni „imali dobru volju da nešto urade". U zemljama anglosaksonskog sistema imate protokole šta je lekar dužan da uradi kada mu se javi pacijent sa određenim tegobama i onda je lako dokazati lekarsku grešku. U ovoj situaciji, ispada da nekome u našoj zemlji odgovara da nema protokola jer će se lekar uvek braniti rečima: „Ja sam imao dobru nameru i nisam sumnjao da je trebalo da učinim još neku dodatnu analizu". Mi imamo situaciju da su veštaci istovremeno i veštaci i aktivni lekari. Treba imati na umu da su svugde u svetu lekari privilegovana profesija - ljudi u lekara gledaju kao u Boga. To bi moralo da nosi i veći stepen odgovornosti, jer lekarske greške skupo koštaju.

Politika: Njihove greške skupo koštaju, ali se stiče utisak da se, u smislu odštete, slabo naplaćuju?

Ćasić: Slažem se sa vama. Mi imamo situaciju da nam je pravosuđe jako sporo i da su lekari uvaženi članovi društva koje treba optužiti i procesuirati. U proseku jedan sudski proces traje deceniju, a lekari su uvaženi članovi društva koji imaju poznanike, veze i socijalne kontakte, pa im postupci traju duže.

Radosavljević: Ali, ne smemo zaboraviti da je glavni hirurg koji je bio jedan od optuženih u slučaju Anje Grahovac umro od infarkta. Svako od nas ko radi sa ljudima se preispituje kada dođe do neželjenog ishoda lečenja da li je još nešto mogao da uradi. Jesu lekari uvaženi članovi društva, ali većina njih ima moralan odnos prema svojoj profesiji.

Politika: Kako Vi vidite izlazak iz tog začaranog kruga nezameranja?

Ćasić: Jednostavno - donošenjem protokola. Kada se usvoji protokol lekar neće moći da kaže „nisam imao nameru", jer se iz protokola vidi da li je ispoštovao dijagnostičke metode. Ovako uvek možete da kažete: „Moja namera nije bila takva, ja sam kao lekar smatrao da ipak nije reč o toj vrsti bolesti, pa sam išao u drugom pravcu". Ja sam branilac nekima od tih lekara, pa im kažem: „Tako se branite". U pravosuđu u Srbiji su se prvenstveno procesuirali predmeti protiv lekara koji su radili na privatnim klinikama, jer oni su bili ekskomunicirani iz lekarskog esnafa.

Politika: Ko treba da donese protokole o lečenju?

Radosavljević: Protokol lečenja postoji, na nivou evropskih i svetskih udruženja. Dovoljno ih je nekada samo prevesti, ili da se samo naši stručnjaci slože da primene te protokole. To ne bi puno koštalo i komora će tu priču inicirati. Međutim, problem prihvatanja protokola kao obaveznih je van moći komore. I to treba da donese zdravstveni establišment, koji stalno ističe da to nije potrebno.

Politika: Ako Ministarstvo zdravlja ne želi da te protokole učini obavezujućim, proizlazi da ne možete sankcionisati lekara. Da li to znači da Ministarstvo zdravlja zastupa prava lekara, a ne pacijenata?

Radosavljević: Ne znam koliko je Ministarstvo zdravlja zastupnik prava lekara. Postoji 28 vodiča dobre prakse, a po nečemu što je meni došlo u ruke budžet da se napravi jedan vodič dobre prakse je 80.000 evra. Znači, ne štite oni ni lekare time, jer će lekari biti zaštićeni protokolima, moći će da dokažu svoju nevinost. Ne čine oni uslugu ni lekarima na taj način, verujte.

Izvor: POLITIKA

Arhiva vesti...»

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi