Zdravstvo

Vesti :: Sve je više gojaznih ljudi

sve više gojaznihEkstremno gojazni suočeni sa zdravstvenim problemima, ali i sa predrasudama okoline. U Srbiji više od 90.000 ljudi „bolesnih od debljine". „Gutaju" uvrede, teže do posla.

Sa viškom kilograma živi milijardu ljudi, a praznog stomaka oko 800 miliona! „Epidemija" gojaznosti nije zaobišla ni siromašnu Srbiju. Prema poslednjem istraživanju, u našoj zemlji ima više od 90.000 ljudi „bolesnih od debljine".

Stalno se priča o krizi, kako ljudi nemaju ni za hranu, a, sa druge strane, povećava se broj ekstremno debelih.

BAČVANI

Jagoda Jorga, lekar specijalista za ishranu i potpredsednica Srpskog udruženja za proučavanje gojaznosti, objašnjava da je zabluda da je gojaznost bolest bogatih.

- I u Americi i ostalim razvijenim zemljama najdeblji ljudi potiču iz najsiromašnijih slojeva - ističe naša sagovornica. - Gojaznost se vezuje za nizak standrad, jer ne utiče samo količina hrane na povećavanje kilograma, već i njen kvalitet. Siromašni jedu proizvode niske hranljive vrednosti, pune masti i zato se goje. U osnovi gojaznosti su povećan unos hrane i smanjena fizička aktivnost, što rezultira nagomilavanjem energije u vidu masnih naslaga.

Zbog proizvodnje slanine, šunke i kulena i ostalih đakonija, Vojvođane od davnina bije glas da su gurmani, a istraživanja su to i potvrdila. Dragana Balać, lekar specijalista higijene, iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine napominje da je severna srpska pokrajina već godinama rekorder po broju „preteških".

- Najviše osoba sa viškom kilograma ima u Bačkoj, a najmanje u Sremu - kaže Balaćeva. - Više gojaznih živi u seoskim područjima. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka svaki drugi stanovnik bio je na „spisku" debeljuca, a 2004. je broj gojaznih osoba oba pola, starosti 45 i više godina, u Vojvodini bio gotovo 75 odsto!

Osim zdravstvenih problema ekstremno debelih ljudi, od kojih su najčešće bolesti srca i krvnih sudova, gojazni ljudi imaju tegobe zbog povreda koje duže zarastaju, gljivičnih i bakterijskih infekcija u naborima nastalim zbog prekomernme težine. Česte su i bolesti pluća, probavnog sistema, kao i maligni tumori.

Debeljuce kašiku bacaju tek kada shvate da prekomerna težina toliko ugrožava njihovo zdravlje, da im je život ugrožen. Stručnjaci napominju da kilograme ne mogu skinuti rigoroznim dijetama, već samo jakom voljom da promene način života. To potvrđuje i Jelena Spasojević (35), iz Beograda, kojoj je vaga krajem prošle godine merila 141 kilogram, a posle operacije smanjenja želuca ima 30 kilograma manje.

- Ljudi su puni predrasuda, pa mi se dešavalo da mi na razgovoru za posao kažu da mi je biografija super, ali da je moj fizički izgled neprihvatljiv za rad u prodavnici na aerodromu - priča ova devojka puna optimizma. - Izbegavala sam da izlazim jer nisam ništa mogla da obučem, a i ljudi su mi upućivali uvredljive komentare. Dešavalo se da šetam parkom sa mladićem koji dobro izgleda i da mi prolaznici dobacuju. Kada mi je doktorka predložila da, zbog zdravstvenog stanja, odem na operaciju prihvatila sam sve uslove. Bila sam svesna da neću više moći da uživam u hrani kao ranije. Dnevno sam jela i po 300 grama čokolade i pila najmanje flašu „koka kole". I sada mogu sve da jedem, ali su porcije manje. Za jedan obrok su mi dovoljni ćevap i pola krompira.

Jelena kaže da još nije postigla idealnu težinu, ali da je sada zadovoljnija, lepša je sebi i drugima, a i mnogo se lakše popne stepenicama do svog stana u potkrovlju.

- Pre nego što se otpočne sa lečenjem neophodno je saznati koji su uzroci gojaznosti kod svakog pacijenta - kaže klinički psiholog Mirjana Zebić, iz Klinike za psihijatriju KCS. - Impulsivni ljudi imaju visoki rizik da dobijaju na težini, za razliku od onih koji se drže pravila i rutine. Afektivna stanja, depresija, anksioznost i agresija mogu uticati na povećano konzumiranje hrane. Oni je uzimaju u svakoj uznemiravajućoj situaciji, pozitivnoj ili negativnoj, što izaziva osećanje krivice, jer vodi novom uvećanju težine, a kako su osećanja krivice i nezadovoljstva nepodnošljivi, sledi novo uzimanje hrane da bi se umirili. Ovaj krug grešaka za posledicu ima, na duže staze, povećanje telesne težine ili njeno održavanje.


JADI

DOKTORKA Zebić napominje da postoji i emocionalno prejedanje, koje je karakteristično za žene, kada se ljubavni jadi, poslovni neuspeh ili nerviranje zbog dece „leče" kesama čipsa ili drugih nezdravih grickalica.

- To su epizode unosa u sebe ogromnih količina hrane kojima ne prethodi konkretna glad - objašnjava dr Zebić. - Kod njih uzimanje hrane predstavlja prvu reakciju na frustracije, jer izaziva trenutno rasterećenje i umirenje. Emocionalni prejedači svaku uznemirenost i nervozu rešavaju unošenjem velikih količina hrane. Kod ovih osoba postoji konstantna želja da se osećaj unutrašnje praznine nadomesti jelom.

Nesrećni slučajevi, tuga posle doživljenog gubitka, hirurške operacije i emocionalno uznemiravajući događaji mogu podstaći prejedanje.

- Posledice gojaznosti su nisko samopoštovanje, interpersonalni problemi, nemogućnost zapošljavanja - navodi klinički psiholog. - Ona predstavlja osnovu i za razvoj raznih psihopatoloških fenomena i poremećaja poput anksioznosti, raznih fobija, psihosomatskih poremećaja, depresivnosti, zloupotrebe duvana, alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Kako će se gojazna osoba ponašati prvenstveno zavisi od njenog okruženja, prihvatanja sebe takvom kakva jeste, psihičke stabilnosti.

- Neke od gojaznih osoba su veoma prijateljski nastrojene, duhovite, vole da udovolje i sebi i drugima, pa su i omiljene u društvu i ostvaruju svoje ciljeve, pa i one profesionalne - napominje doktorka Zebić. - Postoje i osobe koje se ne osećaju dobro u svom telu, svoju gojaznost povezuju sa inferiornošću, neprihvatanjem od drugih, pogotovo ako su bile izložene nekim lošim životnim iskustvima, i sklone su samoobeshrabrivanju, te iako postoje mogućnosti da se bore za bolju profesionalnu afirmaciju, lako odustaju pred preprekom.

Doktorka kaže da postoje razlike i u socijalnom reagovanju u odnosu na pol, jer se muškarcima lakše oprašta debljina nego ženama.

loša slika debeljuca

VEĆINI gojaznih osoba je potrebno nešto više od kratkoročnog rešenja, kao što je skidanje kilograma. Tretman podrazumeva promenu načina života i usvajanje zdravih navika - objašnjava dr Mirjana Zebić. - Kao jedna od tehnika u radu sa pacijentima se koristi i vođenje dnevnika ishrane s preciznim upisivanjem vremena, mesta i količine uzete hrane i pića, situacija prejedanja, količina hrane koja je bila suvišna, kao i okolnosti i emocija koje su tome neposredno prethodile.

VODA JEDINA HRANA
U VELIKOJ Britaniji se nedavno pojavila najdrastičnija dijeta svih vremena, takozvana „ketogena". Ko želi da smrša pomoću nje ne sme ništa da jede, a hrani se direktnim ubacivanjem tečnosti i proteina u želudac.

Dijeta podrazumeva desetodnevni apsolutni post, tokom kojeg se kroz nos 24 časa dnevno „hrana" ukapava pomoću cevčice. Želudac u pravilnim razmacima prima dva litra „obogaćene tečnosti" dnevno. Dozvoljeno je piti samo vodu, čaj i kafu, bez dodataka.

Za deset dana debeljuce, navodno, izgube 10 odsto težine, jer ova ishrana „spaljuje" masne naslage.

Đanfranko Kapelo, hirurg i stručnjak za veštačku ishranu, patentirao je ovu metodu i tvrdi da je 40.000 gojaznih osetilo njene dobre strane.

Izvor: NOVOSTI 12.03.2012.god.

Arhiva vesti...»

 

 

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi