Zdravstvo

Vesti :: Uvezeni lekovi bez kontrole

xxxProizvođači lekova u Srbiji pojedine medikamente, koje prodaju kao domaće, zapravo kupuju u Indiji, Kini, Turskoj ili Irskoj, pa prepakuju za domaće tržište. Tako se, na primer, „diklofenak duo nini" prodaje kao domaći proizvod iako se pravi u Indiji, a u Srbiji se samo prepakuje.

. To je samo jedan od mnogobrojnih primera. Na taj način se izbegava kontrola koja je za uvozne lekove rigoroznija nego za domaće.Da situacija bude još gora, po Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima ovakav uvoz je moguć, a jedini garant ispravnosti je sam proizvođač, među kojima neki uopšte ne proizvode već samo prepakuju medikamente. Te firme uvoz potpuno proizvedenog leka predstavljaju kao uvoz sirovine za proizvodnju lekova i to zato što sirovina po zakonu ne prolazi kontrolu u Agenciji za lekove. A da su registrovani kao strani lek, što zapravo jesu, po zakonu bi morali svaku seriju da prijave na kontrolu Agenciji za lekove.


Zvanični proizvođač (za srpskog potrošača) „diklofenak duo nini" je „Nini" d.o.o iz Niša. Međutim, proizvodnja aktivne supstance i kapsuliranje ovog leka kompletno se izvodi u Indiji. Iz Indije stiže u Makedoniju gde ga tamošnja firma „Jaka" pakuje u folije. Tako potpuno spakovan lek uvozi „Nini" iz Niša, a onda ga prepakuje u kutije sa srpskim obeležjem i pušta u promet kao domaći proizvod.
Jovica Stefanović, vlasnik ove firme, nije želeo da nam odgovori na pitanja o tome da li je strogo kontrolisan kvalitet svih lekova koje njegova firma prodaje kao domaće medikamente, a koji su u potpunosti proizvedeni u Indiji.
- Pitajte Agenciju za lekove, oni su nadležni za to - ljutito je rekao Stefanović.
Drugi proizvođač ovakvih lekova je „Mediko uno" iz Beograda.


Oni imaju lek za dijabetes „glipreks" koji se proizvodi u Kini i Turskoj. Unutrašnje pakovanje radi se u Turskoj ili Mađarskoj, a „Mediko uno" iz Beograda radi samo spoljašnje. I ovaj lek plasira se kao srpski proizvod.
Direktor „Medika uno" Andrija Mitić kaže da njegova fabrika ima svoju kontrolnu laboratoriju, ali da kvalitet svojih lekova kontrolišu na Farmaceutskom fakultetu.
- Mi najveći broj lekova uvozimo od kompanije „Ranbaksi" iz Indije, jednog od deset najvećih proizvođača generičkih lekova. Njihovi lekovi su odobreni od strane Američke agencije za lekove - kaže Mitić.


Naš dobro obavešteni izvor iz zdravstva tvrdi da Agencija za lekove sve ovo zna.
- Vidi se da je lek proizveden u Indiji, da se pakuje, a vidi se i da kao indijski lek dolazi u Srbiju pod obeležjem sirovine. I to je u skladu sa zakonom - kaže on.
Proizvođači kao što su „Hemofarm", „Galenika" ili „Zdravlje Aktavis" imaju dugu tradiciju kontrole kvaliteta i oni, prema rečima našeg sagovornika, ne predstavljaju problem. U Agenciji za lekove „Blicu" je indirektno potvrđeno da Agencija kontroliše samo prvu seriju domaćih lekova. A doslovno nam je rečeno da su svi dužni da „za uvezene lekove dostave Agenciji potvrdu o izvršenoj kontroli kvaliteta za svaku seriju leka".


Interesantan je i odgovor da Agencija kontroliše uzorke onih lekova za koje „smatra da je potrebno".
- U proceni rizika jedan od ključnih parametara je mesto proizvodnje leka i njegove aktivne supstance - objašnjava Aleksandar Tucović iz Agencije za lekove.

Dragomir Marisavljević, potpredsednik „Hemofarma" i predsednik Grupacije proizvođača lekova, kaže da bi Agencija trebalo da kontroliše svaku seriju lekova onih proizvođača koji ih zapravo samo pakuju.
- Radi se o takozvanim pakerajima. Zato bi svaka uvezena serija tog poluproizvoda, koji se ovde samo dorađuje, trebalo da se kontroliše u Agenciji za lekove. I država mora da razlikuje prave proizvođače od takozvanih sekundarnih proizvođača - ističe Marisavljević.
On dodaje da je između primarnih proizvođača i pakeraja razlika ogromna.
- Mi treba da napravimo fabriku koja će sve proizvoditi, dok oni zakupe malo veću prostoriju i ručno pakuju ono što uvezu iz Indije i Kine - objašnjava Marisavljević.
U „Galenici" nisu želeli da komentarišu ovu problematiku.


Lekovi koji se uvoze, a prodaju kao domaći
Ime leka Proizvođač Zemlja proizvodnje Za šta se koristi
„Ceroksim" „Mediko uno" Indija antibiotik
„Serlift" „Mediko uno" Indija antidepresiv
„Glipreks" „Mediko uno" Kina i Turska dijabetes
„Simvor" „Mediko uno" Indija statin
„Diklofenak duo nini" „M.D. Nini" Indija protiv bolova
„Glimepirid" „M.D. Nini" Indija i Makedonija dijabetes
„Metformin" „M.D. Nini" Indija i Makedonija dijabetes
„Bisoprolol" „M.D. Nini" Španija i Makedonija visok pritisak



Sumnjivi „zelena kafa 800" i „zeleni čaj" za mršavljenje

Proizvodi za mršavljenje „zelena kafa 800" i „zeleni čaj" trenutno se laboratorijski ispituju u Srbiji zbog sumnje da sadrže sibutramin, supstancu koja može da izazove ozbiljne kardiovaskularne probleme.

Zelena kafa povučena je sa tržišta dok se ne završe laboratorijske analize. Naime, Ministarstvo zdravlja Crne Gore naredilo je nedavno povlačenje zelene kafe sa tržišta zbog prisustva sibutramina. Ovaj sastojak pronađen je u preparatima koji se prodaju i kod nas - „zelenoj kafi 800" u pakovanju od 18 kesica, „zelenom čaju" američke kompanije „Amerikan leptin farmaceutikals limitid", kao i u zelenoj kafi u kesicama beogradskog proizvođača „Elefant ko - Strong natura", koju je reklamirala poznata pevačica Leontina Vukomanović. Sibutramin nije bio naveden u deklaraciji proizvoda, što potvrđuje i saopštenje Ministarstva zdravlja Srbije. Evropska agencija za lekove nedavno je zabranila izdavanje sibutramina jer povećava rizik od srčanog i moždanog udara, pa je zbog toga povučen sa našeg tržišta i lek „reduktil".

Izvor: BLIC 02.03.2010.

Arhiva vesti...»

 

 

Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi