Zdravstvo

Vesti :: Krvna slika krije lek

krv krije lekPored 330 zvanično registrovanih laboratorija, postoji i ogroman broj ”divljih”. Pacijenti često dolaze sa više različitih rezultata iste analize

U Srbiji zvanično radi 230 državnih biomedicinskih laboratorija i više od 100 privatnih. To, međutim, nije konačan broj, jer niko ne zna koliko još laboratorija radi bez registracije, pod krovom privatnih domova zdravlja, poliklinika i drugih ustanova.

Ni pogrešne nalaze niko ne evidentira. A lekari, naročito sa najviših nivoa zdravstvene zaštite, gde se uglavnom i postavljaju dijagnoze, tvrde da im pacijenti iz privatnih laboratorija često donose po nekoliko različitih rezultata iste analize!

Profesor dr Nada Majkić Sing, direktor Instituta za medicinsku biohemiju u Kliničkom centru Srbije i predsednik Društva medicinskih biohemičara Srbije, kaže za “Novosti” da se to događa zato što neke privatne laboratorije zapošljavaju nestručan kadar, imaju neodgovarajuću opremu i štede na reagensima.

- Sve laboratorije, i državne i privatne, trebalo bi da rade po istim standardima i da budu pod stalnom kontrolom, ali u praksi to nije tako - kaže prof. Majkić Sing. - Mi imamo uvid koje laboratorije dobro rade, a koje ne, i predlažemo Ministarstvu zdravlja u kojim slučajevima da sprovede stručni nadzor.

Običan pacijent, međutim, kako stvari sada stoje, ni po čemu ne može da zna da li je neka laboratorija dobra i može, eventualno, da se rukovodi samo preporukom. Ali bi svakako pre odlaska na analize trebalo da proveri i cenovnik, jer je razlika u ceni iste usluge u dvema susednim laboratorijama i po nekoliko stotina, a od grada do grada i po par hiljada dinara. To se dešava zato što privatnici slobodno formiraju cene, i ništa ih ne obavezuje da svi imaju isti cenovnik.

PLAĆAMO KOLIKO KO RAZREŽE
PRIMETNO je i da su analize nešto jeftinije u gradovima gde ima više različitih laboratorija. Tako, recimo, Nišlije test na okultno krvarenje u stolici košta više nego Beograđane. Ovu analizu u Beogradu laboratorije rade za 560 do 800 dinara, a u Nišu za 750. U Novom Sadu košta 500, a u Kragujevcu 600. Razlika u ceni spermograma je još drastičnija: za ovu analizu Nišlije moraju da izdvoje čak 3.000 dinara, Novosađani 2.400, Čačani 2.000, a najjeftinija je u Kragujevcu - 1.000 dinara i Beogradu - od 1.150 do 2.100. Razlikuju se i hormonske analize. Tako, recimo, analiza T3, T4 i TSH, kojima se proverava rad štitaste žlezde, u Beogradu košta oko 1.500, u Šapcu 1.700, a u Vranju 1.790 dinara.

- Struka puno radi na tome da se podigne nivo kvaliteta biomedicinskih usluga, pre dva meseca smo uradili i nomenklaturu 3.000 usluga za sve vrste laboratorija, ali je definitivno neophodno da država uvede bolju kontrolu - kaže prof. Majkić Sing. - Ministarstvo zdravlja nikad nije pozvalo stručnjaka da pri otvaranju neke laboratorije da ocenu da li ona ispunjava uslove za rad. Zato se dešava da se oprema pozajmljuje samo za otvaranje, a kasnije se uzorci za analizu šalju u druge laboratorije na obradu. Kod “šetanja” uzoraka, što mnoge male privatne laboratorije masovno rade, najsporniji je transport, jer u većini slučajeva nije odgovarajući, pa je i to jedan od razloga za dobijanje netačnog rezultata.

U Ministarstvu zdravlja kažu da sve zdravstvene ustanove, pa i laboratorije, redovno kontrolišu bar jednom godišnje. Međutim, kontrola se svodi uglavnom na cene usluga, ne i na njihov kvalitet.

Izvor:NOVOSTI 18. 09. 2012. god.

Arhiva vesti...»


Vaši komentari:

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara







Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi